Srpski tehnički list

— 794. наазоаенниј аи рони врлини куге ние иииивевте а зенвирена несретно ви

Реч г. ЈЕВТЕ СТЕФАНОВИЋА, професора Универзитета на прагу Вазнесенске цркве

До јуче на раду, а данас на самртничком одру.

Тако је у истини било с покојником чији су земни остаци пред нами,

Изненадна вест, да је преминуо један човек ретких одлика, човек чији је живот био до самог дана смрти пун и препун плодног рада, да је преминуо Никола Стаменковић поразила нас је све, који смо га знали и с њиме радили.

Рођен и одрастао у једној од најодличнијих породица из чаршије старог Београда, Никола Стаменковић је стекао и понео собом у живот одлично домаће образовање, племениту душу и добро срце, преданост ка раду и строго појимање дужности. Те су одлике допринеле да Никола постане нежан члан своје породице, добар отац својој деци, искрен пријатељ својим друговима, одличан грађанин своје домовине и необично плодан радник на пољу своје струке.

До високог ступња стручног образовања на ком је био Никола, могао је доспети једино истрајним радом и даровитошћу. Јер, ни стара Реалка, коју је свршио у Београду дек је још била шесторазредна средња школа, ни наша Велика Школа у доба Николиног школовања, кад смо у техничком факултету за све инжењерске стручне предмете имали једног јединог наставника, нису биле подесне да послуже као основ за самостални научни и стручни рад. Тек по свршетку инжењерског одсека Минхенске политехнике добио је Никола ту потребну основу. Ту се био одао на специјално изучавање хидротехнике.

Наоружан солидном претходном спремом а обдарен организаторским духом и за нас Србе ретком особином : истрајношћу у раду, он је одмах чим је постао наставник техничког факултета Велике Школе прегао са својим друговима млађим нараштајем наставника да школу преобрази по угледу на немачке политехнике. То његово и његових другова прегалаштво уродило је плодом, јер је технички факултет старе Велике Школе дочекао проглас Универзитета већ организован онако како су организоване напредне политехнике на западу. На техничком факултету постојали су семинарски радови много раније но на филозофском и правном факултету. Велики део заслуге за то припада покојном Николи као дугогодишњем декану техничког факултета и сталном старешини инжењерског одсека.

Његовом организаторском дару има и инжењерско Удружење да заблагодари што је постављено на здраву основу те и данас постоји и напредује, поред свих сразмерно незгодних прилика и малог броја инжењера у Србији. Јер је Никола био међу првима у колу младог нараштаја инжењера кад су пре 20 година основали и организовали Удружење. | Дошавши у Велику Школу на катедру Хидротехнике, Никола је: дошао на потпуно необрађено поље своје струке у Србији, и он је из све снаге био прегао да га обради и слруку своју крене у напред. Неуморним и савесним радом он је то и постигао. Хидротехника је наука која за решавање својих стручних питања захтева врло велике и дуготрајне претходне радове. Зато је покојни Никола и отпочео са прикупљањем података за проучавање Мораве, Млаве и других наших река и основао Хидротехнички Завод на нашем Универзитету. Његовом иницијативом и његовом стручном помоћу основан је Хидротехнички Одсек Министарства Народне Привреде, чији је он био и први управник.

Али поред ових радова имамо нарочито да истакнемо радове око пројектовања и извршења Београдског водовода и канализације где је реч Николе Стаменковаћа била увек пресудна. Затим радове око подизања наших лековитих бања.

У последње време студирао је пројект за канал којом би се везала наша Морава са Солуном.