Srpski tehnički list

— 126 —

краја производне производњу постиче рационално тарифа,

Готово све државне железнице увиделе су да се деликатна комерцијална питања не могу решавати бирократски, те поред чиновничког кадра постоје и нарочити одбори за тарифе.

Поменули смо да иу Дирекцији Српских Државних Железница постоји тарифски одбор, у који улазе неколики чиновници железничке дирекције, неколико чиновника из разних других надлештва и неколико људи ван државне службе.

Али је тај одбор до сад врло мало радио, јер му законом није прецизован де округ и рад му није перманентан. Тако је било по старом закону, а тако нам ево оста и по НОВОМ.

И одсад ће моћи да прође по пет шест месеци па и више а да се одбор не сазове, Можда ће се и одсад моћи понављати оно што је негда било, да поред тарифског одбора добијају појединци рефакције и концесије, које нису увек ни у корист публике ни у корист железница.

моћи предела. Све већу подешена

Ј.

(воска кућа са Хитијеноког И конструктивног гледишта,

Јасно је, да и распоред одељења једног сељачког стана, као и њихова величина, зависи, у првом реду, од локалних навика и прилика самога сељака; од његове имућности, занимања и т. д. Самом нормом не може се тражити од сиромашног сељака оно, што би се од богатог тражити могло, дакле и ту има подвојености; а хигијеничар са техничаром, може поставити минималне мере за поједине одаје, у погледу квадратуре, кубатуре, осветљења, висине и т. д, као и за остале појединости, али не може тражити да се оне свуда као минималне примењују, јер као што је напоменуто, док ће се један сиромашак задовољити са оваквом нормом, богаташ ће увек тражити нешто пространије и веће. Ако се дакле и установе норме у погледу хигијенских минималних мера, које се могу само односити на лица, дакле на становнике куће, ипак је овај број лица у једној породици различан па следствено и потребе ће према томе бити различне. С тога већ није једно исто, предвидети за стан једне породице, једну, две или три собе.

Распоред појединих одаја у самој згради зависиће и од положаја саме зграде према дворишту,

а и од положаја саме зграде према осталом делу имања. Распоред осталих зградица у самом дворишту, које сељаку служе за разне потребе, такође се мора одредити и у дворишту тако распоредити да се из стана, дакле из „куће“ лако може прегледати. При томе се мора бринути ио хигијенским захтевима у погледу терена на коме се зграда по диже и гледати да се исти задовоље, јер једном учињен рђав распоред тешко се даје доцније поправити, а може бити и извор разних заразних б6олештина. Зато је веома важно место и положај самога дворишта, на коме ће се зграда подићи са осталим потребним зградицама. За тако место је најпогодније суво и узвишено земљиште, које се пру жа ка југу, јогоистоку и истоку, које је заклоњено од хладних ветрова. Знатне висине, дубине, влажне и поплави изложене долине и тешко одводњавајуће равнице нису за ово погодне. Нарочито се мора водити брига ио комуникацији са сеоским среским или окружним путовима, јер то је веома важно за једно сеоско двораште поглавито због транспорта сеоских производа. Ако овакав пут није у непосредној близини, онда се мора градити пут којим би се имање везало са најближим сеоским путем. |

Са својим економским зградама сеоска кућа треба да је у средини имања. Имање треба да је груписано, или, по могућству у близини што је код наших сељака скоро и немогуће. У случају да му је имање груписано, оно треба да је прегледно из „куће“ ако је то икако могуће. Ово је веома корисно јер се тиме уштеди на многоме бескорисном иђењу и заморном трчкарању. Боље се тако осигурава и од заразних болести, како за сам стан тако исто и за околне зграде, а сигурнији је и од пожара ако би се у околини појавио. Има се мање задевица и непријатности са суседима и може се много слободније и боље обрађивати, и на послетку много је лакше своју чељад и фамилију у послушности држати.

У погледу овога даје се свакако по нешто учинити, кад би се сељани трудили поштено и мирно да своје имање групишу, било разменом или куповином, и стога се може најискреније препоручити сваком сељаку, да своје имање групише и да на тако груписаном имању стан и остале економске грађевине подиже. За стан треба најзгодније место изабрати. Он треба. као што је напред већ речено, да је тако постављен, да се из стана све економске зграде могу видети, а с обзиром на то, треба да су и сва врата ових зграда окренута стану, а свакако се мора водити брига да то буде тако, како би исто и самом раду одговарало, како би се штедело и на времену и раду.

Земљиште на коме се хоће стан да подигне мора да је суво и здраво, да би се добио и сув