Srpski tehnički list

— 134 —

сузбије несолидне елементе, несолидну конку.· ренцију нека избаци губу из торине, а ми ћемо је у томе помагати, колико је у нашој могућности, јер смо и ми противницн таквих елемената без обзира какав положај заузимају у друштву и државној служби.

Дакле, ми улажемо протест против давања трасовања нових железница испод руке, — тражимо лицитацију или конкурс. Ми опомињемо надл жне благовремено, опомињемо их за то, да се не понови зграда Народне Скупштине и Честобродица а ми смо и про-

тив наше жеље у оба случаја били у праву. З.

Зграда Народне Скупштине,

Од када постојимо у новој Ср ији увек смо били нишан, који погађа свако зрно. За све смо ми криви. Криве нас за Честобродицу и ако су наши инжењери кумили и молили да се рад обустави, што је учињено тек када су сви запретили оставкама и када су фотографским снимцима доказали апсурдност рада. Рад је прекинут, кривица бачена на све инжењере, па им великодушно и опроштена кривица коју нису ни имали, за то, да се прави кривци сакрију и сачувају. Њих нико не тражи.

Ево сада исти случај и са зградом Нар. Скупштине — опет криви архитекти и то сва. Ми смо се револтовали ради Честобродице — то морамо и у овоме случају учинити,

„Дневни Лист“ у своме ускршњем броју (106) од ове године прича нам о згради Н. (С. упоређујући је са римским колосеумом. Обраћа пажњу на страховиту неозбиљност наших канцеларија и неозбиљност нашега света у опште. Па даље вели: „Милион ди„нара бачен је у темеље, и када су се теме„љи озидали, званични архитекти су опазили „да немају план за даље зидање! И пре но „што се приступи изради детаљних планова „лом је почео око тога: хоће ли зграда бити „у „српском“ стилу или у општем „европском.“ О овој белешци „Д. Л.“ водићемо само у толико рачуна, колико се тиче нас архитек та — инжењера. Све друго остављамо на страну.

У питању о згради Н. С. народни по сланик г. Ђ. Марковић поша» је правилним путем. Тако г. Марковић је питао г. Министра Грађевина у НА. С. да ли је читао у „Срп.

Техн, Листу“ (Бр. 51.—52. за 1909. г.) чланак, у коме један чиновник под својим потписом тврди, да је колаудујућа комисија поклонила предузимачу 161709,29% динара, и моли Господина Министра да извиди, да ли је то комисија заиста учинила па у томе случају а је преда суду, у противноме онога ко је крив. То питање ни до данас није рашчишћено. А ниједан лист, па ни „Д. Л.“, није се хтео тру. дити ни радити на томе, да се ово питање изведе на чисто.

Међутим, сада се „Д. Л“ сажалио на зграду Н. С. и бачени народни новац, па за то криви званичне архитекте разуме се све, али није се хтео потрудити, да уђе у суштину ствари и да тражи кривца, или бар као г. Марковић који вели, ја не знам ко је крив, али не може бити у праву и комисија и о нај чиновник, неко је од њих крив. Ја тражим да се кривац пронађе и да се казни. Тако и треба увек радити без обзира ко је тај кривац.

Нису криве све званичне архитекте што зграда Н. С. није ни до данас довршена, што се бар не ради па чак и оно најмање, што нем ју „план“ за даље зидање. У своје време и српске и званичне архитекте казале су своје мишљење о томе послу. Још пре но што се приступило извршењу — грађењу темеља за зграду Н. С. ми смо у нашем листу писали о томе, протестовали смо против та. квог начина рада, доказивали смо не нерационалност него штетност, доказали смо да пројекти нису готови, да је цео рад проти. ван законским прописима (Срп. Техн. Лист Бр. 38., 40. и 41. за 1907. год.) Нико није протествовао против нашег писања, али нико није ни водио рачуна о њему, ни један лист није сматрао за дужност да се о овоме информише и да нас помогне. Прешло се преко свега ћутке, а време је доказало, да смо жали Боже били у праву.

И сада када се доспело у ћор сокак, из кога се ипак може изаћи, не тражи се кривац који је дотле дозео, не тражи се начин да се изађе из ћор сокака, него се баца кривица на врат ономе који је најмање крив за то.

Не! Не! Тражите пут и начин да сеизађе из ћор сокака—али не заборавите гонити и кривце који су дотле довели. Ако потражите нашу помоћ и наш савет ми смо ту. А све дотле оставите на миру нас, који за то не носимо никакву одговорност ни кривицу.

ЈЕ