Srpski tehnički list

— 208 —

још четири. дакле шеснајест сита. Да опишемо ова сита.

За просејавање сачме и одвајање по крупноћи инсталисана су у фабрици Гођевчевој четири шупља ваљка. Сваки ваљак избушен је рупама почев од '/, милиметра пречника до 4 милиметра. Рупе су по целоме обиму. (Сваки ваљак подељен је на четири дела. У првоме делу, пошав озго, рупе су од у М.М. затим у другом ум. даље у трећем 5, и на крају 1 мм. у другом ваљку опет од 17, до 9 мм. у трећем ваљку од 27, дозммиу четвртом ваљку од 37, до # мом.

Ваљци су поређани један изнад другог, озго најситнији па крупнији ит. д. до доле. (Сваки се ваљак окреће око своје осовине и тако просејава сачме, које се спуштају озго у први ваљак расуме се прво кроз најситније сито пропадају најситније сачме а после полако клизе на ниже јер су ваљци мало нагнути и тако се редом просејавају и одвајају по крупноћи.

Пуштањем растопљенога олова са куле израђују се сачме само до 4м.м. пречника; веће или боље речено крупније сачме до 10 м. мм, пречника израђују се у Гођевчевој фабрици ливењем у нарочите калупе.

Готове и по крупноћи одвојене (у трговини „сортиране“) сачме, да се неби озго ухватила црна покожица — оловна рђа, полирају се а ово полирање бива још и за то да се боље угладе изједначе и добијају правилнији облик — лопте.

Полирање се врши помоћу графита у нарочитим гвозденим ваљцима добошима. У шупаљ ваљак — добош успу се сачме и дода извесна количина графита, а потом се ваљак затвори и пусти у рад, да га машина окреће око његове лежеће осовине. После извесног времена кретања свака је сачма превучета танким слојем графита и онда је потпуно готова. па се одмах сипа у врећице по 5 кг. и шаље потрошачима.

Само са куле фабрика може за један час рада да изради око 1000 кг. сачми, за то обично и не ради више него по два часа у једном дану, јер је у стању да за годину дана изради много више сачме, но што се може потрошити, Власници фабрике уверавају нас, да у овоме артиклу потпуно подмирују потребу у земљи и да је сваки увоз са стране сузбијен, што нас само може радовати.

(Сем сачми, од олова се још израђују и

„пломбе,“ за пломбовање вагона, врећа, сандука и другог. М за овај артикал сузбијена је страна конкнренција

њ =

Не може се спорити ни значај ни вредност одељења за израду турпија — пила/) у коме редовно раде шест до осам раденика. Фабрика израђује све врсте пила за своје потребе, али их не продаје. Међутим све старе пиле из целе Србије прима на оштрење, разуме се само по себи, да и сопствене пиле оштри.

У овоме одељењу има нарочита пећ за каљење пила. Ово одељење може подмирити потребу целе Србије за оштрење старих пила али и нехотице се мора пожелети, да фабрика израђује и нове пиле, те да се и у томе искључи увоз са стране, а ово у толико пре што су раденици сада толико извежбани, да израђују одличне пиле и у приближно доВОљној КОЛИЧИНИ.

Н ЗЕ -

Од двеју ливница — олова (за сачме) и осталих метала - налазе се у другим зградама одвојене остале радионице. На првоме месту наилазимо на ковачницу и котларницу. У овоме одељењу има четири двогуба огњишта са осам ватара, којима доносе ваздух и распирују их они исти вентилатори, који дају ваздух и пећима за топљење гвожђа,

Поред обичнога алата потребнога ковачком послу раденицима стоје на расположењу и остале усавршене машине алатљике н. пр. четири машине за сечење гвожђа разноврсног облика, бушалице, парни чекић за искивање великих делова и друге.

У истом одељењу оправљају се парни котлови, цеви за парне котлове и све остало што је у вези са котловима а не залази у чисто механичарске радове.

Даље, овде се по наруџбини а тако исто и за стовариште плету најразноврсније жичане мреже за ограде и друге потребе.

Један угао овога пространог одељења заузимају вентилатори који дају потребан ваздух топионици гвожђа и ковачким огњиштима. Од компресора раздвојене су једним про-

3 У Вука Рјечник Ш. издање 1898. год. стр. 516. пила 1. фе Еене, Шпа.

Јдге (стр. 259.) и турпија (стр. 781) означени су као турске речи. У нас се одомаћио израз турпија.