Srpski tehnički list

— 207 —

нарочито за то израђеним добошима, који се окрећу око своје хоризонталне — водоравне лежеће осовине, после овога се земља и просеје да је подједнако крупна да се може равномерно збити кад је у калупу.

Земљани калуп (зваћемо га тако ради краткоће) може се употребити само једанпут, јер, пошто се предмет излије, калуп се мора покварити. Неоспорно је да ове калупе уоквирене гвозденим венцем није лако направити из два или више комада, али они нису главна тешкоћа ни најскупљи део рада при калуповању. Много је важније и теже изра. дити дрвени калуп по коме се исрађује земљани (или метални за машинско па и ручно калуповање). Да би се могао израдити земљани калуп потребно је, да се прво изради од дрвета калуп онога предмета, који треба излити. Овај рад тражи вегику умешност и вештину, нарочито и с тога, што се калуп мора израдити нешто већи, јер се гвожђе као и сви остали метали при загревању, дакле кад се топи, шири, а кад се расхлади, онда се скупи. (Стога треба калуп од дрвета тако подесити, да кад се изливени предмет расхлади и скупи, да буде таман оне величине која је потребна. Овај посао — израду калупа раде нарочити извежбани столари, који раде само тај посао, јер је ту поред извежбаности потребно и веома много пажње и разумевања.

Помоћу дрвеног калупа израђују се земљани калупи у неограниченом броју, колико потреба захте, с тога се дрвени калупи никада не бацају но се чувају и сређују у нарочитим магацинима. И фабрика Браће Р Гођеваца има једну збирку модела — дрвених калупа. Само ова збирка дрвених калупа представља огромну вредност од приближно 80 000 динара. Збирка је смештена у нарочити ма. гацин на првом спрату

Када се већ има дрвени калуп, онда се у нарочити гвоздени оквир добро набије земља измешана са песком, намешта се дрвени Калуп и око њега што боље набије земља и изравна са оквиром али тако, да се изради само пола калупа у једном оквиру, —друга половина се ради у другом оквиру, озго преко првога, и пошто се направи калуп у земљи скида се горња половина, пажљиво вади дрвени калуп, а ако се што у земљи пореметило то вешт мајстор или раденик поправља руком помоћу нарочитих алатљика, После овога калуп се склопи и онда је готов за ливење.

Финији ливови и предмети састављају се

у нарочите сушионице, где се постепено и полагано расхлађују.

Изливен предмет није готов чим се истресе из калупа, јер се пре свега мора очистити од земље и песка и покожице или покорице. То се ради руком помоћу чекића и четке, или и машином опет помоћу четке и шмиргла, што све зависи од самога предмета који се чисти Сем овога на извесним ливовима треба по што шта састругати или одбити (н. пр. ивицу на венцу где се спајају калупи, или комад заостао од рупе, кроз коју је ливено), избушити какву рупу (за осовину точка, за мазање) и т. д. а по том се шиље на употребу, као што би се рекло „званичним језиком.“

: Зи

После ливења метала, заинтересоваће свакога ливење или тачније речено израда сачми. За ову сврху Браћа Р. Гођевци саградили су једну гвоздену кулу (кад је она Ајфелова у Паризу кула—онда се и ова може тако звати), која је 44 метара висока; доле у основи куле озидан је басен у коме је вода. Са врха куле кроз метално сито сипа се растопљено олово, које у паду добије облик лопте и тако пада у басен пун воде, где се потпуно расхлади.

Из воде (басена) извађене сачме носе се прво у сушару, где се извесно време суше.

пошто при падању не добије свака сачма облик лопте, него их има крушкастих и крњиХ, то чим се изнесу из сушаре прво се одвоје округле од крњих Рад је веома прост. Има неколико нагнутих -- косих широких дрвених слепена. Између два узастопна степена има отвор извесне ширине. Када се озго са врха почну пуштати сачме, онда све оне које су округле продужују пут до доле, јер се котрљају — ваљају, међутим, оне крушкастог облика или крње сваки час закачињу се, застају и иду врло полако на ниже, а када дођу до првог међупростора — отвора између два степена оне пропадају, јер немају довољну брзину да тај отвор прескоче, па и ако први прескоче онда на другом или тре-

ћем сигурно пропадају доле,

Рђаве сачме, које нису округле, поново се бацају у сиров материјал а добре се „сортирају“ т.ј. одвајају по величини.

По величини зрна сачме се одвајају просејавањем, а за тај посао служе нарочита сита у облику „тријера“ за жито. У фабрици Браће Р. Гођевца за овај рад служе четири сита, а свако је од њих подељено на