Srpski tehnički list

— 309—

кола; ма да је то и иначе сасвим природно, вагони и локомотиве, спочетка мање, доцније све више морају се и покрај најпажљивијег рада кварити и абати, у колико је возни парк већи у толико је саобраћај живљи, у толико ће ове оправке бити веће и чешће.

Да би се вагони и локомотиве што боље искористили, да би што боље послужили железници и публици они морају бити у непрекидном саобраћају а то ће се моћи постићи једино брижљивим одржавањем и редовним и брзим отправљањем истих, за овај посао је потребна потпуна радионица. Радионица може бити или приватна или железничка.

Пошто у близини нема потпуне радионице, која би вршила све оправке за железницу, а и кад би је било оправке у њој без довољно стручног железничког надзора, биле би и несигурне и скупе, то Дирекција мора подићи што скорије и што потпуније своју радионицу. Покрај овог главног задатка ова радионица има и други: да прими на себе и све оправке скупоцене инсталације бање Ковиљаче, и да створи могућност грађанима овог округа, да на јефтин и сигуран начин врше оправке својих млинова, парних машина, локомобила, пољопривредвих справа и т д. Да се ово постигне нису потребни знатно већи издатци, од оних, који би се морали учинити и за чисто железничку радионицу а користи би биле двојином веће.

Одбор располаже машинским техничким стручњаком, да, устроји и уведе још једну установу при овој радионици, установу, које нема у целој Србији.

То је фабрика, радионица за израду јексера свих врста, завртака н. п. навртака, телефонских носача за шољице и сличних профилисаних предмета, Ова израда би се у почетку вршила у малом, а доцније са развијањем посла развијала би се и ова установа. Овакву радионицу има железничка управа у Сарајеву, и не само да она постоји, већ и конкурише чувеним фирмама. При железничким радионицама има увек отпадака гвоздених и челичних и место да се продају буд зашто, корисно се употребљавају за овај циљ.

Радионица за железничке радове коштаће око 25000 дин. са проширењем круга оправака коштала би 40000 дин; радионица за израду јексера, завртака и остало коштала би око 10.000 дин.

ЈХ. Набавка особља.

И ако изгледа да је бар особља за добре плате лако наћи ипак за железницу у овоме времену у Србији је велика оскудица. И сама Дирекција Срп. Државних Железница сада при свршетку нових пруга оскудева у ваљаном особљу. Нама је нарочито сада у почетку потребан што вичнији персонал. Многи држе, да при Дирекцији железничкој може одмах сваки служити, те је на одбор навали-

ла маса молби и протекција за службу, што није, разуме се могућно задовољити, ако се хоће да одржи установа на својој висини.

Одбор се може пак похвалити да је до сада био врло задовољан са набавком бар главнијих личности за руковање послова при Дирекцији подринСких окр. железница.

Свему осталом особљу биће плате и други приходи регулисани правилником за уређењем Дирекције Подрин. Окруж. Железница, који се засебним актом подноси.

Особљу пак које је без регулисаних положаја _радило и које је много допринело, те имамо данас врло много готовог, што бисмо без спремног особља тешко могли имати, одбор је решио да да неке мале накнаде у знак малих награда за предан и напоран рад па се нада да ће и скупштина то одобрити. Списак тога особља и награда прилаже се.

Х. Целокупни издатци и досадањи приходи.

Пошто пруга није још довршена то се сада не могу констатовати сви трошкови око потпуног довршења пруге Шабац — Ковиљача.

До сада је издато пак Дин. 2.474893.01 што чини 41414.88 дин. по километру.

И ако пруга није била довршена одбор је тражио од Господина Министра Грађевина комисијски преглед да се констатује, да ли се пругом може саобраћати.

Комисија је утврдила, да се пруга може пустити у саобраћај чим се изврше незнатне доправке показане на лицу места Директору железнице.

Те су доправке за кратко време извршене и пуштен је саобраћај пругом, који је 18. Јула ове год. свечано објављен.

За ово кратко време узгредног саобраћаја било је прихода 35323:25 динара, аза овај месец последњи од када је редован саобраћај има прихода 20.548:95 што чини на километар и месец 395.17. д. Ако би се по овоме месецу рачунао годишњи приход онда би он износио 246.587.40 динара или по километру 4742.04 а то већ прелази обичне прихо-

де уске железнице. Јов. П. Зрнић

инжењер Директор подрин. жел.

О рачунању епроводних цеви. проф. Ог. па. АЕ. Меугаисћ у Штутгарту.

Обипне таблице и графичке преставе за рачунање кружних и нормалних јајастих пресека спровод| них цеви одвећ су опширне, тако да се неби могле "ни у џепу носити, као што би се то често желело.