Srpski tehnički list

"нови. У неким случајевима

дуварови парног котла. Збијене облике нази- |

вамо тела, код којих су све три димензије подједнаке на пр. лежишта моста или машина, постоље, кваке, карике ланца. Збијена тела су чешће елементи машинских конструкција него ли грађевинских.

Строга теорија еластичног тела учи нас,

да су напрезања при савијању правог штапа

у правцу дужине његове далеко већа но на-

презања у правцу нормалном на дужину. Са- |

свим је дакле оправдано, што техничка механика рачуна само напрезање у правцу дужине. Погрешка коју чини занемарењем ма-

њих напрезања много је мања, него несигурност резултата због осталих трију наведених

разлога. Што важи за прав штап, то исто нтлази теорија и за крив штап, ако полупречник кривине није мањи од петоструке висине пресека. Код лучних мостова је тај однос много већи, оправдане су дакле и код лукова и сводова, исте методе као за рачување правог штапа. Компликованије је рачунање плоча. Код ових нам строга теорија каже, да се напрезања нормална на површину плоче могу занемарити према напрезањима у

равни плоче. Овде дакле имамо да нађемо напрезање у два правца а из ових напрезања резултује такозвани напор материјала. Појам напора замењује појам напрезања у свима случајевима, где је материјал у два међусобно нормална правца напрегнут. Код тела збијена облика напрезања су у сва три правца подједнако велика, тако, да ни једно не смемо занемарити. Видимо дакле, да теоретске тешкоће расту џостепено у рачунању штапа, плоче и тела збијена облика. Срећом се елементи инжењерских и грађевинских конструкција већином могу сматрати као штау оптерећења можемо чак и плочу разделити у паралелне делове и један део за себе рачунати као штап. Тако на пр. код потпорних зидова које сматрамо као вертикалне плоче са узиданом доњом ивицом, довољно је да узмемо повољну дужину, обично јединицу дужине зида, и да нању применимо обрасце за савијање штапа.

Код потпорних зидова имамо леп пример, како иапредак технике утиче на развитак теорије.

Према оном, што смо о дефиницији штапа рекли, слободно је цотпорни зид сматрати као штапо само ако је његова дебљина према висини мала.

или три |

Зидови модерних резервоараза воду (водојажа) достижу висину од 20—50м, а дебљина им је на темену 10—30м. Горња претпоставка није дакле испуњена. Стога и напрезање у хоризонталном правцу, дакле у правцу дебљине неће према напрезању у вер-

| тикалном правцу, дакле у правцу дужине

штапа, бити тако мала, да би се могла занемарити. Због велике важности тих "грађевина с обзиром на катастрофу, коју би слом таквог зида проузроковао, актуалан је проблем тачније и исправније рачунање напрезања, или боље речено напора у потпорним зидовима водојажа.

У случајевима, где је примена теорије еластичности на рачунање напрезања скопчано са великим тешкоћама, или где захтева већу теоретску спрему, коју практичан инжењер не може имати, употребљују се емппричне методе. Суштину такве методе упознаћемо најбоље на једном примгру. Проф.Васћ у зшнраг-у дао је приближн/ методу за рачунање напрерзања равних плоча. На основу згодних претпоставака добија Васћ врло прост однос између нап езања, спољашних сила и димензија плоча. По том обрасцу можемо напрезање једне плоче усљед датог терета лако и брзо наћи. Кад исту плочу истим теретом оптеретимо и из измерених деформација напрезање одредимо, наћићемо, да се та два резултата за напрезање не слажу. То нас не може изненадити, кад знамо како је приближни образац изведен. Фактично напрезање добијамо ако по приближној формули израчунато помножимо са једним бројем, такозв. коефицијентом · коректуре. Карактеристика је сваке емпиричне формуле, да садржи такав фактор, који је изведен на основу систематски извршених опита. Тако је на пр. проф. Васћ за квадратне плоче и једнако подељен терет опитом одредио коефицијенат коректуре 0:75—1'12 према томе да ли су ивице плоче узидане или слободно подупр: те. То значи, ако смо по обрасцу израчунали напрезање од 1000 кг/см> онда је у ствари напрезање 750—1120 кг/см“. Видимо из овога примера да инжењер, који хоће ла примени емпиричку формулу, мора знати не само како је формула изведена, него што је још важније, мора знати да изабере онај коефицијенат коректуре, који његовом случају одговара. То знање дабогме не може школа дати, него искуство, стечено дужим практич ким радом.

Рекли смо, да је други задатак механике, да из задатих димензија конструкције и