Srpski tehnički list

— Бр -—

по проучењу терена између Београда и Смедерева и трасе, која се обележава на терену од Топчидера преко Белог Потока—Врчина — „Липа“ (вододеонице између реке Раље и врчинске реке), Мале Иванче — Умчара—низ реку Раљу до Мале Крсне, — част ми је суду и одбору општине Смедеревске поднети следећи

ИЗВЕШТАЈ.

Законом од Марта 1909 год. о зајму од 150 милиона и употреби тога новца одређено је, „да се сагради жељезнички крак нормалног колосека од Београда до Смедерева“

Оваква је одредба у том закону потекла сигурно из двојаке намере законодавчеве, коју је имао у виду, стављајући овај услов и то:

1-во п главно: да се веже једно важно (ако не и најважније) извозно. трговачко, окружно место на Дунаву, – старославни град Смедерево,—„директно са Београдом, тако да му је директан саобраћај осагуран п зими, кад лађе не раде, са престоницом, д-то и споредно, да ова веза жељезничка Београда са Смедеревем (и преко Смедерева са главном пругом у В. Плани) послужи у случају нужде т. |. када би услед неког несрешног случаја код рипањских тунела (км. 28 — 36 главне пруге) саобраћај на. прузи Београд — Вел. Плана био прекинуш,—као други, тако рећи, „резервни“ пут за саобраћај између Београда и Вел. Плане.

И да је пруга ова „Београд –—- Смедерево“ онако исто замишљана још и при гласању о зајму од 150 милиона 1910 год. најбољи је доказ тај факт, да је за исту пругу стављено само 6. милп-

она динара у буџет. За ову своту пак немогућг је саградити пругу

нормалног колосека, чим исту замислимо саграђену и наоружану као пругу |-вог реда, но за исту своту би могли саградити тек неких 50 киломешара пруге П-ог или Ш-ћег реда, т. зв. локалну, као што је сада Лапово — Крагујевац, или Велика Плана—

Смедерево. Према томе, како Дирекција С.Д. Ж. сада

замишља да ову пругу изведе, она је значај ове пруге сасвим обрнула: споредну улогу (2-гу) поставља као главни задатак, и главни циљ (1-ву) и“ спустила сасвим из програма на штету не само своју — односно државну, –- но и на највишу штету града Смедерева, који овом трасом онако маћијски без обзира на све своје жељезничке и земаљске привредне интересе хоће да немилосрдно одгурне и поставити га у запећак; тако рећи „иза плота“ жељезничке станице, и тиме поремети све досадашње појмове о вредности непокретних имања и и. маовина и завода трговинских у Смедереву, — да му, — укратко речено, — зада смртни ударац и

деградира га на једну обичну паланку — касабу, као што је на Дунаву Голубац или Доњи Милановац Но не само да би оваким поступком Смедерего било уназађено, штета ненакнадна донела би се овом трасом и Београду, јер би му се покварио и димом отровао и његов једини већи парк у Топчидеру, — то право „плуће“ Београда, којима се он надиса чистога, здравог ваздуха, — када би се у Топчидеру подигла овако велика сајузна станица као што се замишља,

И све се ово чини т. ј. Смедерево се хоће да обилази, — и у пркос „техничких услова“ за трасирање жељезница нормалног колосека, издатих инжењерима самом дирекцијом, којим се условима у чл. 1.) — „Правац железничке пруге“ — прописује ово: „свака железничка пруга међу назначеним местима мора бити шако проведена да захваши по могућству сва већа успушна места, као: већа села, варошице, центре радиности и трговине. Одступање од назначеног правца не сме се учинити без нарочитог разрешења министарства грађевина

а одступити од главног правца и обилажење већих места мора биши увек оправдано у извештају о пројекту,“

Шта сљедује из овога правила > Да се пруга Београд — Смедерево трасира сасвим противу правила издатих самом дирекцијом, и да је као заклон ове неправилне радње постављен аксиом, предпоставка, о замени садашње главне пруге Београд—

· Велика Плана овом локалном пругом, која треба

према свему, што је предходило, да циља од Београда на Смедерево—Пожаревац—Петровац-—>Рагубицу— Црни Врх—-Метовницу—Зајечар, и само у случају нужде да послужи као 2-ги колосек правцем Београд — Велика Плана.

Таква „нужда“ може да наступи, ако се неки

| од несигурних рипањских тунела поквари, за време

док се он не оправи,

Но ко јамчи за то : да ће бити тунели на новој прузи (Топчидер — Врчин—Раља рекл),—и то један код Белог Потока до 1340 м. дужине и други под „Липе“ на 800 м. дужине! сигурнији од Рипањских, пошто су оба готово у истом терену и формацији као и рипањски! Шта више онај код „Липе“ пролази са северне стране од Врчина тереном, који изгледа много несигурнији од онога код Рипањског тунела, а и први тунел (под Белопоточком механом (изгледа да има улаз са западне стране у сумњивом терену, што овде неможе никако изненадити, зато, што је ту међа двеју геолошких формација.

Тако исто може се казати за нову пругу: зар неће консолидовање великих (високих) насипа трајати 6 -- 8 година, и док се то не сврши, не може се и по новој прузи возити са неком особеном великом брзином, — рецимо 60 км. на 1 час,— као

1) Ове тунеле предвиђа државна траса