Srpski tehnički list

а.

Пошто је груга Београд — Ниш — Ристовац = 365.7 километара дугачка, коштала 75,042.608 динара, т. ј, по 1 км. == 206 000 дин. и пошто је у опште била до године 1907. у Србији просечна цена грађења једног километра пруге нормалног колосека = 190,538 дин. („обоз“ = возна средства нерачунајући), то се види, ла су м ји бројеви довољно тачни, колико се то од једног претходног предоачуна искати може.

Ако посматрамо обе трасе: 1-ву и 5-ту односно вожње и саобраћајних односа, доспевамо до следећег резултата :

Пошто се на 555 км. српских државних железница у 1907. год. провезло заокругљено нето 1,068.500 тона еспапа и особа, које су дале свега 120,156.000 километра тона провоза, који је коштао трошка динара 4,824.000, долази на 1 километар (тону) издатак = 4,03 п. дин. и на један километар пруге просечно провоз од 216.500 тонокилометара. Узмемо-ли, да ће провоз на новој линији Смедерево - Београд под 1.) == 56,6 км. (за вожњу) дугачкој, сразморно овим бројевима изнети 216.500 тона Х 56.6 км. = 12.254,000 км -тона, коштаће _ исти на линији 1.) поред Дунава, где неће бити већих успона од 49 (а негде 5) заокругљено 494 000 динара.

На линији пак под 5.), која је дугачка за вожњу 71,4 км. и која ће имати успоне од 89 — на којима једпа иста локомотива, што вози и па првој линији, може извући сразмерно само

3.000 1.383

оне количине терета, колико вуче на прузи под !.

ти део 0.456

.000 1.383 пута више од цене вуче и одржавања на овој линији и то је просечно [било 2.14 пара од км. тоне т, Ј. 2.14 п. х(0.456)—4.67 пара т.ј. биће за 4.67— 2.14 == 2.653 пара скупља — и то сигурно на деловима пруге са 8%, успона. Такве пруге има на линији под 5.) на 25 км. т.ј. сразмерно на целу дужину од 71.4 км. то даје повишак од

коштаће на линији 5.) вуча ! км. тоне округло

- 2.538 =- 0.88 714 Х 2.258 = 0,88 пара,

и пошто је пруга за (71.4—56.6) = 14.8 км. дужа за вожњу, то ће и ова већа дужина повисити издатак од 1 тоно-километара са

14,8

56.6 тако да ће на овој прузи коштати 1 тоно километар 4.03 + 0.88 + 1.05 — 5.96 пара (разуме се сразмерно ка прузи под 1.) На прузи под 5.) кош-

Х 4.03 пар = 1.05 пара,

| дакле за 1,920.000 динара маље

таћегонда вожња горњих 12,254.000 километар тона суму: 6.96 п. Ж 12,254.000 = 730.338 динара или округло дина 730.400 то јест за 730.400 — 494.000

| == 286.400 динара више но на прузи 1.)

Ова сума == годишњи вишак издатка за вожњу (провоз) од 12,254.000 км. тона на прузи под 5.) представља 5", нар капитал од 4,728 000 дин и значи да можемо на линији под 1.) утрошити за 4.728.000 динара више џ тек онда да буду равне односно грађења и провеза.

Или обрнуто: линија под 5.) излази односно провоза за динара 4.728.000 скупља (при провозу 12,254.000 км. тона од линије под 1.) И како је већ

· само грађење за (14,128.000 —10,404,000)—28,728,000

динара скупље од линије под 1.) шо излази пруга државна скупља за 4.728.000 -- 3,724.000 дин. == за 8,452.000 данара од пруге под 1.) поред Дунава.

Пругом под 1.) постигла би се још један врло важан циљ, и то је осигурање обале Дунавске од даљег ровења, које ће усљед утврђења обале предузете са унгарске стране и усљед заграђивања рукавца узети иначе великог маса, и упропастиће у првом реду, и то у скорој будућности, село Ритопек са његовим лепим виноградима и воћњацима,

Одмах после пруге под !.) долази на ред пруга под 2.) како односно своје мање дужине (само 62.8 км. за грађење и 69.6 км. за вожњу), тако и односно цене, јер би коштала само 12,207.000 дин. во пруга под 5). (државна траса) и вожња на истој била би сразмерно такође још јефтинија од оне на прузи под 5.) пошто би успони (+) и падови (—) на истој износили само: а). од Винче до тунела под „Лозничко брдо“ са По, на 9.5 км. са коте 80 на коту са 180. у тунелу) == + 100 метара и 6.) од овога тунела поред Заклопаче до Гроцке са коте око 180 на 78 на 10,5 км. дужине са падом 9.5'/« до 100 202 метара.

Пошта би линија под 5.) имала свега успона + 75.000 -- 11.46 + 51.00 = успопа 137.40 и надова: — 830.40 —— 66.00 — 37.00 == падова 133.40 метара, укупно обијих 2708 метара, и од тога би били једно 89, на 25 км. то би још увек била линија под 2.) за вожњу пробитачнија, особито и с тога, што би њен пад и успон био концеотрисан на једну (само 20 км. дугаћку непрекидну партију.

Грађење пак ове пруге свршило би се у најкраћем року од свију предложених линија. Овом пругом као и оном под 1: отворио би се Београђанима цео низ летњих боравишта и забавишта у најближој и врло лепој околини Београда око Винче, Болеча, Ритопека и Гроцке.

На пругу под 1.) гравитирала би, — односно везала би се са Београдом, — ова места: Вишњи-