Srpski tehnički list

== 107 ==

право дато лекарском друштву при избору начелника Санитета.

Односно казни напоменуто је да се све ове одредбе саобразе закону о чиновницима грађанског реда и новом закону о радњама.

Вл. Митровић противан је томе да се министру крњи право избора начелника, у коме он мора имати вере и за чији рад има и он да одговара.

Чл. 25 Прима се

Ма 26, у а = самоуправни, срески и

инжењери, Ст. Маросављевић вели до технички факултет даје диплому и за приватну службу, те налази да

приватни ипжењери не морају полагати државни испит.

Ј. Смедеревац потпомаже мишљење г. Миросављевића и слаже се с њиме,

Д. Маслаћ објашњава да самоуправни и општински инжењери нису сасвим приватни инжењери инжењери. Истина је да техника са дипломом даје свима право на праксу, али ипак у општинској само управноји државној служби треба да буду исте квалификације.

Ј. Стефановић налази да би државни испит овакав какав је сад, требало укинути.

Ј. Смедеревац напротив налази да испит не треба укидати.

17. Тачи“ мисли да самоуправни и општински као и приватни инжењери треба да имају исте квалификације као и државни, иначе ће их и публика подцењивати.

М. Ј. Смиљанић налази да државни испит није толико важан, али је ипак боље тражити овај исПит после 2—3 године праксе, Без испита се могу пре и одлични ђаци запустити, а то би било на штету струке и послова

Д. Маслаћ објашњава, да ће самоуправни инжењери извршивати епархијске, среске и државне Зграде, те за то их не треба испита ослобођавати.

Скул прима овај члан.

Чл. 28 односно дужности ног рада.

Ј. Смедереваџ тражи да се инжењерима државНим, самоуправним и општинским не допусти ни израда плавова. Ми имамо цивилних инжењера и треба и њима дати хлеба. Наводи пример, како се Немачка ујединила највише помоћу инжењера и инжењерских школа, па то жели и Српсгву.

Код нас за сада у Србији прву реч свуда воде професори. Али они су навикли да раде с децом, а не'с људима, те стога толике неприлике у Србији.

Да буде Србија велика, ми морамо инжењера помагати и истицати. Треба да им дамо могућности и маха да раде и послове развијају; а у нашој земљи има много блага треба га само обрадити, па ће бити богатства,

општински

и забране приват-

С тога дакле, ко је државни, самоуправни или општински чиновник нека само тон буде. Државли инжењери добијају доцније и пензију, а ЦИВИЛНИ ништа, Ми смо имали свега 5—6 инжењера, који су бил: посланици, али онџ се после мало брину за струку. Цивилни инжењери могли би као посланици више учинити и за саму струку.

Најзад, кад је приватан рад забранила Жељ. Дирекција и Министарство Грађевина, нека то учине и округ и Општина,

Д. Маслаћ налази такође да самоуправни инжењери имају довољно службених послова, те им приватан рад треба ограничити.

К. Савић наводи да је забрана приватног рада унета у закон о уређењу Жељ, Дирекције највише С тога што су понеки државни инжењери били несавесни, па радили приватне послове на уштрб службених државних послова, Али ова забрана није оправдана. Боље је и државним инжењерима допустити да раде кад стигну и приватае послове, него да то на штету струке раде „Гоге.“ Ако има несавесних, треба казнити само Њих, а овако се кажњавају и сви остали и цела струка.

В. Ђурић тражи да се и самоуправним инжењерима забрлни приватан рад.

М, 7. Смиљанић такође је мишљења, да и самоуправним инжењерима треба забранити приватан рад и то оставити само цивилним инжењерима и

архитектима. (Наставиће се)

БЕЛЕШКЕ.

Пробијање тунела лечберга у Швајцарској — Без сумње кад читаоци Техн,. листа буду читали ово наколико редака, последња препона између две галерије пашће на тунелу Лечбергу....

Тај се знаменити моменат очекује између 30. и 31 овог месеца између 4 и 6 сати изјутра.

Данас 29. марта у 6 сати изјутра остало је још да се избуши 26,84 метра,

Још 26.85м. па ће још једно знаменито предузеће у Швајцарској да се заврши и то после тако невероватно кратког времеча, То ће бити дан светковања у Берну који је нарочито заинтересовал. Сто и један топовски пуцањ објавиће грађанима у Берну са „Стапаз Кетраг5-а да су Алпи ни Лечбергу избушени... Већ су спремљене медаље споменице у злату, сребру и бакру за разнолики персонал који је узео учешће при изради тунела почев од инжењера па до лимара као некада на Сен Готару. С једне стране медаље рад једне перфоратрисе а с друге два минера који се поздрављају у тренутку кад је последња преграда