Srpski tehnički list

== 115) —

као: алуминијум, месинг и т. д. За овај начин рада нарочито су погодни метали, који су у загрејаном стању лако заварљиви и пластични, као: алу: минијум, гвожђе месинг и племенити метали. При томе се није бојати оксидисања или образовања шљаке, јер и ако је услед велике површине и присног додира између гаса и металних честица, наклоност ка оксидацији велика, време додира је само хиљадити део секунде. А осим тога до воље стоји употребити какав редукујући или неутрални гас.

Према томе да ли се хоће еамо метална превлака или самостални метални слојеви (љуске), овај начин се може применити: за прављење параболистичних огледала и површина способних за произвођење електрике; за конзервирање дрвених предмета, као н. пр. ветрила ([,иНзсћгацђеп), дирека; за справљање превлаке која ће гвожђе и че· лик штитити од рђања, за метализирање текстилних израђевина, платна ваздушних балона, за вештачко занатске производе, за замену досадањих. стањолских капсли на боцама, за облогу каца металом у индустрији животних намирница и хемиских производа, у пиварама и фарбарама ит. д., за произвођење превлаке од алуминијума на калају, цинку, олову и осгалим металима и обратно.

У другу врсту примене спада израда тискова, жигова, матрица, замена галванопластичких отисака свих врста, справљање шупљих тела, цеви без саставака и т. д,. и т. д.

Код овога начина од нарочитог је значаја и битно: што се њиме постизавају превлаке и од оних метала, од којих то досадањи начини нису допуштали и што дотично тело може бити од ма каквог материјала, што се њиме могу произвољним металом превлачити и она тела, код којих је то до сада због њихове велпчине или ма какве друге о-

собине било немогућно. Сем тога овај нови начин знатно је простији, бржи и јефтинији од многих досадањих, што је нарочито важно за његову будућност. Тако ће се моћи овај апарат, удешен на колима за пренос, носити од места до места, слично каквој пумпи за чишћење прашине и превлачити погодним металима велики објекти као н пр. гвоздене конструкције (краници, мостови), чиме ће бити замењено досадање скупо и непостојано фарбање. «0. В.

Здраветвене прилике у Београду.

ЈАВНО ПРЕДАВАЊЕ ДРЖАНО ОД

Ог Војислава Ж. Ђорђевића

= наставак На жалост санитарне прилике у Београду нису се од тога времена поправиле ; јер у 1906. год,

умрло је од туберкулозе 558 лица или 720 на 100.000 становника, а у 1909 г. умрло је од туберколозе 757 или 863 на 100.000 становника.

Господо ! за последњих 10 година (од 1900 1909 год.) Београд је изгубио само од туберколозе плућа 6650 лица»! Овде не треба коментара.

Ја вас нећу морити израчунавањем : колику огромну материјалну штету представљају ови животи људски, кад се њихова вредност прелстави новцем. То иде, господо, на милионе. Ја хоћу само, да констатујем овај факт, да је шуберколоза како нам статистички податци казују, постала београдска б6олест и велика опасност за Београд и његове становнике и да је крајње време, управо ХП-ти час, да се предузме енергична борба за сузбијање туберкулозе у Београду.

Замислите само, да туберкулоза коси понајвише младе људе од 20 — 35 година у најбољој снази,. да болесници, који болују од туберкулозе, болују не 20 дана већ, месецима, а често и годинама, не привређујући за то време ништа или врло мало, па ћете. добити појам о томе, колика је огромна штетаји губитак за наш лепи град и његове становнике; осподо, морталитет од туберкулозе једне вароши даје верну слику њених здравствених и економних прилика. Он идс паралелно са густином станова и зависи у многоме од благостања народа, Туберкулоза, је може се слободно рећи, собња болест и у колико се више људи задржавају и баве радом у затвореним а не хигијенским просторима, у толико је већи проценат разбољевања и умирања од

| туберкулозе. Отуда и налазимо највише туберкуло-

зе међу сиротињом — међу радницима. Али потпуну слику штете и несреће, коју чини

| у једној вароши туберкулоза, могли би добити само

статистиком морбидитета, која је, као што смо поменули у нас нетачна и непотпуна, јер много је већи број туберкулозних људи но што се зна нарочито у првим и лакшим ступњевима и но што у лире од туберкулозе. Туберколозни, као што је познато, умиру и од других болести, које узгред аквирирају и тек, при секцији, ако се ова вуши, дозна се да су имали и туберкулозе.

6). Друга заразна болест, од које се много болује и умире у Београду, јесте шрбушни тифус или врућица (Турћив ађдопипанз). Од ове опаке болести боловало је у Београду за последњих 10 година 975 случајева а умрло 200. У 1909. години боловало је 158 случаја а умрло 23 или 26 на 100.000 становника. Последњих 10 година тифус није никако престајао у Београду; само је зараза била већа у 1905 и 1906 години (када се разболело 229 а умрло 32 у 1905 и разболело 158 а умрло 42 у 1906 год). Ми немамо података о томе, да ли су ови тифусни 60-