Srpski tehnički list
У Београду Недеља
ГОД. ХХ8.
ОРГАН УДРУЖЕЊА
СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.
САДРЖАЈ; Добро нам дошли! од Д. М. стр. 169.— Извештај оцењивачког суда за оцену ргсправа о армираном бетону стр,
170.— Извештај Надз. Одбора Удружења за 1 Здравствене прилике у Београду од Др. В.
Добро дошли!
Прошла је још једна година напорног рада за техничаре у Србији, и наше је Удружење још за једну годину старије, искуство је наше сад веће а редови су све гушћи и допуњавају се новим снагама, али су и задаци који пред нама стоје сгаке године већи и тежи. Односи се у нашем друштву све више компликују и невероватном брзином мањају, тако да је техничарима веома тешко одржати утицај на решавање техничких питиња, остранити људе, који са техником немају ничега заједничког, да се не мешају у решавање техничких задатака и сачувати свој потребни углед у друштву.
Прошла је још једна година и ред је да погледамо у назад, да извршимо смотру у нашим редовима, да осмотримо свој положај према другим друштвеним редовима, да оценимо наш рад и услуге, које чинимо друштву
и награду коју имамо или очекујемо за свој рад.
Довољан је само летимичан поглед, да нам покаже, да је наш положај у друштву незавидан, да је наш утицај сведен на нулу. Рад нам је такав, да је свакоме пред очима и сваки се и осећа способним и позваним, да нас критикује и да свој песимизам на нама искали, Нико не помишља, кроз какве све фазе пролази иоле веће техничко питање, од постанка идеје до дела >
Кад је дело изведено, онда се више у
друштву не води рачун о томе, због чега је
решење овакво или онакво, сви се чиниоци ко-
Ђорђевића (сврштак) стр. 1715
910 и 1911 г. стр. 770. – Извештај о књижници Удружења стр. 171
Позив за Главни Скуп стр. 176. —
ји су имали пресудног утицаја при постављању задатка и при извршењу дела одстране, а остаје само техничар, инжењер, или архитекта, који носи сву моралну одговорност, кога дотле нико није хтео приметити и од кога се тражило само да по наредби ради.
(Очигледан је пример за ово зграда за дом Народне Скупштине. Ми смо писали у нашем листу. да је несолидна основа на којој се овај рад почиње, да планови нису готови, да цео рад није правил-н и тражили смо да се и наша реч чује. Нико нас није чуо. Сад се сви згледају указују на тај неуспех, и говоре о срамоти, коју су архитекти својој земљи нанели. Брука јесте, али се српским техничарима она не може приписати у грех. Она доказује, да је и колико је потребно да сем наша реч чује.
Много је оваквих примера код наси да леко би нас одвело, да их ређамо. Овај је довољан да нам покаже какав је однос између нашег утицаја и наше одговорности.
(Са законима, који регулишу односе у техничкој струци, не стојимо ни мало боље. (Сваки можс некажњено носити титулу инжињера или архитекте и знатан број објеката и доста великих изводе недоучени људи, који готово ван струке стоје, Јавна пракса у оваквим приликама је немогућа. .
А да је и положај техничара државних чиновника нерегулисан, довољан је доказ што се је за нов закон ,о уређењу Железн. Дирекције морало тражити законодавно објашњење. Побољшава се положај у неколико младих људи који долазе у службу, а старији