Srpski tehnički list

— 199 —

лазили ти трошкови у обзир. Та постројења имала би сносити само трошкове, које би изазвало поди-

зање саме централе. Позната је ствар, да баш трошкова око доводних вада чине највећи део издатака код постројења за искоришћавање водене снаге. Одпадну ли ти трошкови нечем другом на рачун, као што је овде случај, онда је сасвим природно, да ће електрична снага бити врло јефтина. Ми добијамо за црпке у Неретвиној долини не сасамо водну снагу, која се јавља баш у згодно време, и коју не би смо могли нигде другде употребити, него још и врло јефтину снагу. Природна је последица свега тога, тако јефтино уклањање воде црпкама, да ми мислимо е је немогуће наћи сличан случај. Једина рђава страна целог постројења с погледом на трошкове, била би та, што би се све осо“ бље морало плаћати за целу годину, док би оно у ствари радило само пола године при искоришћавању водене снаге. Међу тим имало би посла и за другу половину године. Све то особље можемо упо требити не само за чишћење и поправљање машина, за одржавање грађевина, за преглед и поправ-

ку електричних спроводника и црпси. већ и за прегледање и побољшање самих уљезника (поткопа) и

јаркова по пољима. На овај начин и та би се тачка привредно решила.

8) Побољшање поља не би било потпуно када се не би помишљало и на то, да се лети та поља и наводњавају. Ово је код поменутих поља могуће постићи услед њихових различитих висинских положаја. Зато би само било потребно на згодним местима сакупити и причувати воду за летње дане. У самој Неретвиној долини може се то постићи лако с тога што је у реци водена повј шина виша од земљишта и при летњим жегама, услед чега су подигнути насипи. За сада имају ова поплављена поља преко лета за време далматинских врућина довољно влаге у себи, али има се разлога посумњати, да тога неће бити, када се изврши исушење поља. Ово би се могло спречити наводњавањем, које би било ;овољно, да сачува биље од оних жарких врућина и големих суша.

Ово, што смо досад рекли, у суштини је теориско развијање основних мисли.

Остаје нам да одговоримо, да ли је ово све практички изводљиво. Треба се залитати, да ли природне чињенице не стављају толике тешкоће, да цео пројекат доводе у питање. Тек пошто на ово питање дамо исцрпан одговор можемо се даље кренути.

Прво се морамо запитати да ли је водена снага, коју можемо добити, толико велика, ла је у стању уклонити сву сувишну воду из долине. Ово је рачунски испитано и одговор је био повољан. Треба се само запитати, да ли те снаге има за све време за које је црпљење потребно. Овде се мора-

ло обазрети на једну природну појаву код самих поља. Позната је ствар, да у та поља не притиче вода само из њихових сливова, већ да долази и из других поља онако исто као што понорима и отиче у друга поља, не чекајући да се вода испари и усане. У колико се може сакупити и сачувати воде у тим појединим пољиме ради равномерног добијања водене снаге, то зависи од тога, какви су ти подземни доводи и одводи. Са обзиром на ове чињенице може се у напред очекивати, да се велике воде у тим пољима ни по времену ни по количини неће слагати са водостањем у Неретви, које битно завизи од целокупног кишног падежа у изворној области Неретве и њених притока. Уз то долази у обзир и наступање час сувих час кишних година, која с> промена много јаче опажа у пољима, него ли у Неретви, чије водостање у суштини зависи од кишног падежа у њеној изворној области и споредним сливовима, који добијају воду и од снежних маса са високих планина.

Све су ово појаве, које би могле довести целу замисао у питање, када се неби успело осигурати сталност водене снаге за најмању потребу и онда када владају најнеповољније прилике.

Истраживање и утврђивање ових хидролошких чињеница био је први задатак техничких испитивања, која су утврдила, да су и те хидриолошке појаве повољне за саму замисао.

Пошто се технички утврдило, да је замиса изводљива, остало је да се испита и новчана страна самог пројекта.

Морало се испитати колики су трошкови око грађења, колики око одржавања свих тих постројења; у колико ће порасти вредност побољшаног земљишта, и уколико ће се принос са њега увећати. Дати одговор на сва та питања у бројевима то је могуће код предходног испитивања само приближно, али ако се проматрања врше пажљиво и савесно, онда су она довољна да донесу закључак, да ли се побољшању земљишта може приступити или не. У овом раду састојао се други део предходних испитивања. За ово је било потребно израдити нацрте самога пројекта, јер се другојаче не може доћи до сигурних података.

Ово техничко испитивање и прераду првобитне замисли извео је доктор агрикултуре, културни инжењер, Вајнхолд Симлер. Тог ради разгледао је он лично земљиште, извршио потребна мерења у колико их је било потребно имати. Ваља напоме-

нути, да се са оваким подацима није могло улазити у појединости. | Исход тих проматрања изнет је у виду гене-

ралног пројакта са свим потребним прилозима као ситуационом картом, различним табеларним и графичким прегледима, машинско техничким скицама, фотографијама карактерних појединостии т,л. По-