Srpski tehnički list

— 191 -—

даје оставку што је преоптерећен послом ат. Маслаћ што налази да није право, да коси одговорност за рад Управе, која не налази довољно потпоре код чланова Удружења.

Г. Таназевић је такође још раније дао оставку. '

Ја сам при избору за председника прошле године изјавио, да сам и сувише заузет пословима и да се не могу посветити пословима Удружења колико је то потребно; нагласио сам, да треба бирати за председника ч0века, који се сав може посветити пословима Удружења. Кад ми разлози нису усвојени, тражио сам помоћника у лицу п.председника. Изабрат је г. Митровић, који је са великом вољом радио, али јеи он био исувише заузет својим пословима а никакве потпоре од чланова Удружења није било, како је то требало, па није ни могло бити видног успеха у раду.

Ја нисам навикао да радим и да не видим видне резултате, а овде је то за ове две године био случај. Сем тога, поједини чланови Управе иступају и остављају да други носи одговорност, с огамолам ссуп, да изабере и другог председника, надајући се, да ће скуп моћи наћи човека, који ће се моћи више посветити пословима Удружења и показати боље резултате.

Дакле бираће се цео Упровни Одбор.

Председник. |Трима ли скупштина извештај Управног Одбора» Прима.

(Наставиће се).

О избору калдрме за великоварошке улице.

(продужење из бр. 10)

Извештај г. Мацеропа, инжењера за друмове и мостове Грађевинског Одељка у Паризу

Овај је извештај особито јасан и било би најбоље кад би смо га могли у целости саопштити.

Пошто је изложио да се горњи строј улица може груписати у четири главне категорије (шосирање, калдрма од камена, калдрма од дрвета и калдрма од асфалта), известилац наводи обзире, које треба имати у виду приликом избора система за горњи строј улица. То су: цена, природа саобраћаја, тишина при пролазу кола, развијање прашине и удобно чишћење, глаткост или рапавост због исклизавања запреге, стрменост улице, лаке поправке,

да ли има или нема трамвајских шина, здравственост, отпор при вожњи и вуча и месне прилике.

1). Цена. Цена није фактор који одсудно решава.

У Паризу коштало је одржавање шосираног коловоза по квадратном метру просечно за последњих пет година 2,294 динара од чега на чишћење пада по 050.

за калдрме од камена 0,761 дин, у ' „ дрвета. 1076, 5 – „ асфалта 1 2 те,

(Ове цене су овакве више услед буџетског ограничења. Кад би се хтело потпуно одговорити техничким захтевима, онда би издатци били већи.

Издатци за одржавање зависе од тога, у коликој мери желимо да горњи строј одговори својој намени. Зато при упоређењу овакових података треба бити пажљив.

Природа саобраћаја. Ово је питање од за-

'" машног значаја. По варошима још треба узе-

ти у обзир и густину саобраћаја.

И извештају се наводе бројеви који пов казују колико запрега пролази за 24 саткроз седам разних места у Паризу. По статистици од 1881—1882 године тај број износи између 21236 и 42035.

На квадратни метар коловоза био је највећи број 3503. (Кџе де Еуођ).

Просечан саобраћај по варошким улица-

"ма у целој Француској износио је у годинама

1851. — 1852. 244,2 запреге, а године 1903. 2 Ала 24 сата.

Према статистици од 1908 год. прикупљеној у исто доба године и на истим местима као и године 1881— 1882. утврћено је да је на једном месту остао број сталан а на другим двама нађено је, да се тај број ушестостручио на трећем месту број се учетворостручио.

Према резултатима испитивања снага, које дејствују на подлогу при пролазу кола, известилац тврди, да се при пролазу аутомобила јављају два притиска противног смисла врло брзо један иза другог, а поред тога пнеуматици још дејствују и као ваздушна црпка. Кола са коњском сапрегом такоће производе две силе противног смисла, али не тако брзо једна иза друге. Теретна кола путују споро изузев омнибусе с коњском запрегом.

По једном примеру који наводи, известилац мисли, да може закључити, да је набијен асфалт добар чак и за вучну снагу тешких аутомобила, под условом, дана наплат-