Srpski tehnički list

БРОЈ 32.

У Београду Недеља 7 Августа 1911. г.

ГОД. ХХН

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА (СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

САДРЖАЈ:

„Врзоплета пакост.“ Ј. стр. 278. Нешто о локомотиви с прегрејаном паррм. Пише Милилн Гребенаровић диплом,

машин. ннж. Стр. 274.— Ррађевинарство. Поправкадвају желнзничкић мостова на гвод исрађених од опека, помоћу

цемента. Саопштио Ј стр 276.

„Брзоплета пакост.“

У своме 205. броју од ове године „Дневни Лист“ је под горњим насловом изволео, што вели народна изрека, „на пасја уста,“ изгрдити не само нас око Техничког Листа већ и све Србе инжењере.

Нас с тога што смо „отворили кампању противу г. Лежеа а инжењере Србе што су накарадили Београд, и што су научили на „нерад.“

Писац првог чланка, којим су константована факта о повреди закона, умеће се одбранити од напада Дневног Листа и зато тај део одбране остављамо самом писцу. Ми ћемо се овде ограничити да докажемо, да наш напис није био „брзоплета пакост“ и да одбранимо Србе инжењере од неправедног напада. А изјављујемо унапред, да се заједно с Дневним Листом радујемо напретку Београда. Да је писац приказа општинских услова за ново калдрмисање Београда хтео да буде, не пакостан, већ само оштрији у својим излагањима, он је могао изнети доста чудну слику баш о раду на грађењу калдрме у Македонској улици, јер за то има доста података. Тада би се видело, како се при том раду није онолико мислило колико. заслужује тај важан 06јекат, и како су баш Срби инжењери морали узети иницијативу да се поправе и погрешке у пројекту и недосљедности у заповестима. Али ми то нисмо учинили, јер смо знали, да је Управник грађевинског одељења Општине Београдске човек, који је недавно изишао из

школе, човек који се није „с успехом бавио уређењем вароши“ како је то конкурс захтевао, па да му се према томе могу и морају поткрадати и погрешке и недосљедности,и да му школу праксе у инжењерству мора неко платити, па како је општина увела на се да ту школу плати, она ће је и плаћати. Ми дакле нисмо били пакосни, јер име г. Леже-а сад тек помињемо, пошто је г. писац у Дневном Листу, хотимице или нехотице, схватио, да смо у поменутом нашем напису напали г. Управника, Случајно писац приказа општинских услока за калдрмисање није човек који је навикнут на неред. Јер је као инжењер у Немачкој на приватном предузећу научио да ради, а његови радови и данас стоје расејани на много места по Немачкој. У Плауену, у Есену, у Хамбургу, у близини Хагена и т. д. Али је поред тога научио, да у посао треба ући пошто се све добро смисли и пројектује, како после не би било изненађивања.

А што се тиче Београда, ту бисмо имали много да разговарамо. Имали бисмо да се запитамо: да ли су баш инжењери заслужили анатему или ко други. Којем је инжењеру до сад дата Сапе ЊМапсће — коме су остављене биле одрешене руке и остављен новац на расположење да изведе што је замислио

Зар и данас не ометају Србе инжењере на сваком коракуг Кад смо писали о украшавању „Теразија“ не нађе се ни један лист да прихвати идеју о откупу имања између Русије и Балкана, а сад се лист „Политика“ топи од милине што ће се извести на том месту вештачка тераса и добити леп изглед на