Srpski tehnički list

БРОЈ 35.

У Београду Недеља 28 Августа 1911. 1.

ГОД. ХУД

СРПСКИ

ТЕХН

ћ

ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

САДРЖАЈ : " Миливоје П. Павлићенић инспектор Железничке Дирекције. стр. 293.— Говор крјим се у име своје и другова о“ простио са земним остацима пок. Миливоја Павлићевића г. Кирило Савић управник грађења С, Д.Ж. стр. 294—

Прмдужење радова на канализацији Београда, стр.295.— Нешто о локомотивама прегрејаном паром пиш М. Гре-

бенаровић дипл маш. инж. стр, 299.— О регулисању река у садашњости и будућности. стр. 299. — Вести стр, 300

нинашини о изцаци у _____шњинн = _ __жа шорпшт и __|___________

' МИПИВОЈЕ П, ПАВЛИЋЕВИЋ Инспектор Железничке Дирекције.

Глас о брзој, ненадној смрти пок. Миливоја изненадила је све његове пријатеље, све његове поштоваоце, све његове млађеи старије другове. Пун снаге, пун живота, пун необичне воље, спреме, исправности и истрајности у раду, оставио нас је — не рекавши ни збогом својим најближим и најмилијим. У јеку оних радова за које се у младости спремао, а којима је као јаван раденик сав свој живот и спрему посветио, неумитна смрт отрже га, узе га у своја наручја, да га на нашу велику жалост примора, да се одмори. У нај-

' лепшим годинама, у доба када је његова са-

радња на државним пословима најпотребнија а његово старање о породици, коју је пре десетак година засновао, неопходно, по повратку с пута, освежен, ојачан пок. Миливоје испустио је напрасно своју племениту душу.

Као ђак у гимназији, Вел. Школи и Уни-

· верзитету у Гану био је међу првима. Вазда

скроман, весео, насмејана лица био је омиљен међу друговима. Тежећи циљу, који је себи поставио за задатак, радио је неуморно, грабећи да своје знање увелича, те да њиме користи отаџбини, коју је жарко љубио. По свршеним наукама постао је крајем 1890. го-

" дине инжењер Срп. Држ. Железница, где је

остао до своје смрти. Не одморивши се, тако рећи ни дана, од уморна и тешкога рада у Гану при полагању испита за инжењера, кренуо се на трасовање железничке пруге Ниш— Дунаво. И од тог доба радио је без прекида на проучавању и на извршењу свих железничких пруга.

Одличан ђак, постао је одличан инжењер. Као што је ћаком журио, грабио да се што боље наоружа знањем тако је као инжењер грабио, да стечено знање у пракси примени. Скроман, спреман и исправан радник стицао је из дана у дан признање својих старијих, а љубав и поштовање својих млађих другова. Својом истрајношљу и исправношћу у раду служио је за пример себи равним и млађим друговима.

Ко није познавао пок. Миливоја, слушао

је о њему најбоље ствари. Ко га је познавао волео га је, поштовао га је. Ко је са њим