Srpski tehnički list

255 уз

служећи у неуказном звању као шеф државне фабрике, него је и иначе правио-каријеру веома поступно, тако, да је једва после толико годишњег служења дошао до плате од 4500. дин на годину, колику плату имају данас маса чиновника или без тако рећи икакве школске или бар без факултетске спреме.

Од како је основано Инжењерско Удружење пок. Живадин био је стално редован члан Удружења и исто је увек помагао, према својим скромним материјалним приликама и на три месеца пред смрт пок. Живадин сетио се нашега Удружења па је од своје сиротиње одвојио 500 дин и постао члан добротвор. Тиме је пок. Живадин показао да је не само целога века мислио и радио за наше Удружење, него да се Удружења сећа и да му добра жели тако рећи на последњем своме часу.

За ово као и са свима својим одличним особинама пок. Живадин је заслужио да га се колеге вечито сећају. Лака му земља и

__вечити помен међу нама! | ; Вл. П.М.

И, Украшавање Београда.

Кад смо били ђаци, професори архитектуре причали су нам, како између сваке мо_ лументалне грађевине и њене околине треба да буде хармоније, склада, како би и сама монументална грађевина и околина добили у _естетичком погледу.

Тога се правила држе све културне вароши. Зарад тога је, на пример, у Брислу потрошено око 13 милиона динара само на то, да се околина прилагоди величанственој палати Правде. С огромним трошковима било је скопчано и прилагођивање околине око Келнског Дома. Зато је професор Хенрици, при изради свог пројекта за проширење Минхена, израдио и скице грађевина како их је замишљао по новим пијацама и истакнутијим местима. У Паризу црква Свете Магдалене и парламентска зграда одговарају једна другој не по слепој случајности, већ по нарочитој замисли. У Бечу, зграда политехнике морала се својим стилом прилогодити већ постојећој монументалној грађевини у близини. Великом архитекти Вагнеру, творцу модерног стила, нису допустили да лодигне варошки музеј у модерном стилу у близини Камзк тсће јер се стилови не слажу.

Камило Сите архитекта израдло је познату своју студију и том приликом решио питања о томе: какву околину треба да добије Вотивна црква у Бечу.

Хоће људи хармоније и јединства, хоће да принуде посматрача да и његове мисли буду у складу, да му поступно створе расположење какво захтева намена могументалне грађевине.

Наш Београд изгледа да се држи противних начела.

Наспрам нове зграде српског парламента, где ће, надамо се, ускоро ковати судбину Српском Народу наши оци отачбине, подиже се сад штала. Штала је окренула леђа лицу, главној фасади, нове скупштинске зграде,

Да се не мисли случајно да је ово бољи начин истицања монументалне јавне грађевине но онај први, који смо навелиг Да се не мисли да ће монументална грађевина бити утолико јаче истакнута, уколико је око ње више ништавнијих зграда, уколико се створи јачи контраст

Ако се тако мисли и ако се то жели, онда је циљ постигнут: јер већег контраста не може човек замислити, но што ће бити на Батал — Џамији: Скупштинска зграда која кошта два три милиуна гледа у залеђа дворске штале.

„Ри зибите аџ пасше ! пуа ди цип раз“, рекао је Хајне а ми бисмо овде само поправили.... П ту а дие диагапе теез,

Агриз

Бежична телеграфија и ваздухопловетво.

Одкако људи почеше остваривати идеал снова старих Јепина снова оличених у легенди о Икарусу, од тог доба латира и сазнање, да летелице без могућности да приме вести са земље или да од себе даду извешћа доле, не одговарају идеалу који је истакла данашња техника, нарочито техника рата. Још 1898. год. кад је пронађена бежична телеграфија, још су онда техничари помишљали на то, да бежичну телеграфију примене и на балонима, кокојима се тад није могло управљати. Али је та примена наишла на тешкоће. Потпуна инсталација за примање и одашиљање вести бежичном телеграфијом тешка је најмање 100 килограма а то је терет сразмерно велики за тадање слободне балоне. Зато су се с почетка морали ограничити на само примање вести у балону, пошто је тај примач апарат