Srpski tehnički list
У Београду Недеља 4 Децембра 1911. г.
ГОД. ХХ.
БРОЈ 48 и 49
СРПСКИ
ЧНИЛИС
ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.
САДРЖАЈ: Служба у инжењерији Р:р]. Јпо. Ал. Ж. Јотић стр. 375— Железничка Катастрофа на Београдској станици Ј. стр. 377. — Графичко делење угла на три дела дипл. машин. инж. Душан Милосављевић стр. 378 — Белешке:. Неуспех услед повећавања порезе на зграде у Немачкој. Генерални план га проширење вароши Келна. Ј стр. 381 Појачање
тврдоће бетона стр. 382. Вести, личне веоти стр. 382.
Служба у Инжињерији.
По ономе што је потписаном познато, за последњих пет година, а вероватно и раније, у Срп. Техн. Листу није расправљано питање, да ли ће се српским техничарима служба у И: жињерији, по положеном дипломском испиту, рачунати у праксу, при ступању у државну службу, или неће. Што су, пак, наше старије колеге до сада преко овога прелазиле ћутке, или из 'необавештености или из своје познате немарности, и тиме трпели и своју и још већу штету наносили млађима, то не може ниуколико бити разлог, да се тако мора и у будуће радити и да се погрешка не да поправити. Њих је онда било тако мало, да се штетне последице рђавог решавања овог питања и нису могле озбиљно осетити. Данас, пак, када је, свакогодишњим великим бројем техничара, конкуренција у служби све већа, потребно је потражити једно правилно решење, које ће одговарати и закону о устројству војске и закону о уређењу Министарства Грађевина и праведним захтевима наших техничара.
За меродавно, правилно решење овог питања неопходно је потребно водити рачуна о следећим околностима.
У закону о устројству војске иу закону о Министарству Грађевина нигде није прецизирано, да ли ће се служба у Инжињерији техничарима рачунати у праксу или неће. Тамо су, дакле, остављене надлежнима одрешене руке а за нас је главно да се то ниједним чланом не забрањује. За потпуно слич-
не примере имамо ослонца у санитетском закону, који (чл. 9. — Измене и допуне од 15. јануара 1905.) допушта, да се свршеним медецинарима проведено у болничкој чети има рачунати у праксу. После овога њима треба само још 6 месеци праксе у болници до државног испита — у свему као код нас.
Служба у Инжињерији за дипломиране инжињере исто је оно што и служба медецинара у болничкој чети. Као и они, тако и дипломирани инжињери у Инжињерији употребе један део времена на чисто војнички, пешадиски егзерцир а други, већи део, на стручну, техничку наставу. Тврђења, да се та техничка настава у Инжињерији не може сматрати онако, као за медецинаре у болничкој чети, произвољна су и неправична и могу потицати само од оних, који уређење наше Инжињерије ниуколико не познају.
Извршење грађевина за становање војника у биваковању и логоровању, за снабдевање храном, за привремено и стално утврђивање места, израда помоћних, препречних средстава за напад и одбрану, вежбања из инжињерских и грађевинских конструкција, хидротехнички радови на обезбеђењу нагиба, обала, за снабдевање водом, корисна вежбања из практичне геометрије, вежбања у рационалном распореду радне снаге, детаљна снимања и израда планова појединих околина или места и најзад полагање испита за чин резервног инж. потпоручника из свега овога и из целокупне, опширне војне администрације и законодавства — све то у једном особеном војничком и много практичном духу неоспорно