Srpski tehnički list
везе, јер тамо, на 130 и 131 страни Клерићеве механике, говори се о моменту лењивости а ја опет у М одељку моје расправе проматрао сам релативну јачину оптерећене греде. Мени изглела чудповато да г. Вл. Тодоровић
пише научне критике овако мало разложно.
М.
Критик» г. Вл. Тодоровића о мојој геометријеској теорији није писана, по мишљењу мојему, разложно и научно и « тога ми је лако и било,да побијем све оно што је наведепо противу те моје расправе. Даље, изгледа ми, да та његова критика пије писљла ни у доброј памери; на против, изгледа да је она више тенденциозна, а разлог ми је за то гледитте, што он у целој мојој студији ништа лоброга пије могао наћи, Покрај тога, у њетову реферату огледа се и неко малодушно цепиллачење а то ми даје повода за једно особепо проматрање.
Од некога времена почео је и г. Вл, Толоровић да пише у Техн. Листу, па над сам хоће да буде цепидлака, опла пека и пама буде дозвољено, да те ралозе његове проматрамо а парочито онај у свескама 3—8 Техи. Листа за год. 1898 о тежишту лењивости од професора Моћт-а са две лопупе од професора Тат-а. Тај свој рад он јер па страни 5 тачка 8 својега реферата о мојој студији вели један пут:
„О томе реферисао сам ја (т. ј. оп, г. Ва. „Тодоровић) у евескама 3--8 Техн. Листа за „тол. 18988.
а други пут:
„Ол. 9 мога реферата о раду професора „Гапд-а. па тако исто пазива рефератом и евоју крптику о мојој студији, као што се то види из самога наслова његове критике.
Мени се чини да ћемо најлакше добити и јасан и тачан појам о томе раду његову,
ако немачки текст поменутих чланака упо-
пазива рефератом,
редо испишемо ва рефератом г. Влад. Тодоовића, јер тада ћемо одмах знати, шта је р , , ]
т. Вл. Тодоровић реферисао п како је рефеђрисао. Тако
|
Џеђег фје Везиттипа шла (је старћзеће Пагзрецас уоп Тгасћенолотелел ебепег ЕЈасћећ
моп Рготеввог МОНЕ
Си тветенг 1 1887. 5.1. Ев зе! хипасћ! Фе Ашсађе, Фе Ттаоћена тотетше ипа фе Сеп иеатотепје етпег ђестепдеп еђепеп Е]асће 1п Вегцо аш! аПе Фејетсеп Асћзеп, ђегећипозуејве Раате хоп Асћзеп, 21 ђез теп, мејсће јп дег Еђепе дет Е!оиг Несеп шпа дигесл епеп сесеђепец Ро! сећеп.
Ми Ђехејсћеп ти 2 (РЈе. 1.) деп Ађзјапа РА етез Ејасћеп ејетепјев ЧЕ уоп дет Роје Р ипа ти ф, ипа ф, Фе Млпкеј, мејсће 2луе! Бећеђјсе, дЧигсћ деп Рој сећепде Асћзеп РВ, РС ши дег Сегадеп РА ешвсћПеззеп. Гле Ађ а пде дез РЈасћепејетептез моп фФезеп ђејЧеп Асћзеп зта 2-51 ф) цпа 2 31 фо. Паз Сеп исатотеп! хоп а4Е п Ве212 а даз Асћзепрааг РВ, РСсћа! детпасћ Фе Отбзве
2" ЧЕ 5 ф, 51 Ф
Рлезве Огб5зе уејсће моп ептоеп-зећи а еет Рем опзтотенЕ сепапп! улта, 1а55 шттојоепдег Мејзе зјећ дагзје еп: тап деј етеп ђепеђтоеп Ктејз хот Нађтезвег г дЧштећ деп Ро! Р ипа ђезштт! зепе осћит рипсјед ,В,,С, ти деп дте! бегадеп РА, РВ, РС. Папп га Фе Кгеј5зећпеп А, В, шдаА, С, ојејсећ2тајп ф, ипа 27 51 Ф ипа Гојоћећ 151 дег Ађзјапа А, ПО дез Ктејзрипс!ез А, моп дег Зећпе В,С, олејсћ 27 5101 ф, 511 фо. Гер! тап ађбо дет Рипсје А, еђпе Маззе моп дег Отгоззе
27 "де 2т
ђеј, в0 156 даз Сеп иса!тотеп! џоп а4Е г даз Асћзепрааг РВ, РС олејсћ Чет занасћеп Мотепје дег Рипсштазве А, !п Ве240 аш: Фе Кгејз5сћпе ВС
19
Реферат о томе раду Моћг-овом од В. ТОДОРОВИЋА професора Велике Школе Техн. Лист за 1898. А Задатак. Да се нађу моментилењивости ицентрифугални за све парове оса у њеној равни, које пролазе кроз дану тачку Р.
Са 2 обележимо (ел. 1) даљину РА једног елемента површине ЧЕ од пола Раса ф, и ф, углове, које две произвољне осе РВи РС кроз пол заклапају са правом РА.
Даљинеелемента од оса јесу 2 51 ф) И 2 51. ф%,. По томе центрифугални момент елемента 4Р за пар оса РВ и РС има вредност: 2" ДЕ 51 ф, 51 Ф%
Ова количина (која се зове и девијациони момент) може се овако представити: повуче се произвољан круг полупречника г кроз пол Ри нађу пресеци А, В, и С, сатрима правима РА, РВ и РС. Онда су тетива АВ; и А, Су једнака 21511 И 2т 5 ф, и због тога даљина тачке А од тетиве В! Сл ПА Уа Ф1 5 фу. Ако се овој тачки прида маса
2 ЧЕ 6
онда је статички моменттемасе тачке А односно те-
тива В! СА 2г 5 ф ап ф“, дакле једнак ценрифугалном "моменту аЕ за пар оса РВ и РС.