Srpski tehnički list

но о _"

из

и >

ТЕХ

У Београду Недеља 12 Фебруара 1912. г.

Ар

год. Ххп |

СРПСКИ а 208 1

КИЛИ(!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

САДРЖАЈ : Резолуција Скупа Београдских Инжењера и архитекта на дан 5 фебруара о. г. поводом регул. Београда стр. 83. Гразење пруге Чачак — Горњи Милановац — Лајковац — Лазаревац од В. Марковића стр. 34. Технички прописи стр. 37. Члановима Удружења стр. 40. Нови чланови Удружења стр. 40.

РЕЗОЛУЦИЈА скупа Београдских Инжењера и Дрхитекта

одржаног НА ДАН 5. ФЕБРУАРА 1912. Г. ПОВОДОМ ТЕХНИЧКИХ РАДОВА на РЕГУЛАЦИЈИ БЕОГРАДА.

Као техничари и као грађани Београда сакупљени инжењери и архитекти сматрају за своју дужност, да грађанству и општинском одбору обрате нарочиту пажњу на погрешно упућен рад око регулације Београда.

Још 11. маја 1902. године Удружење Српских Инжењера и Архитекта, кад је пред Београђанима био предлог о зајму од 2 000 000 динара за регулисање Београда; донело је било једну резолуцију којом истиче начело:

Да ништа не треба почињати, пре но што се, не само добије генерални план за регулацију, но и законодавним путем обезбеди његово извршење, тако, да се у току времена не може олако мењати.

Да ништа не треба почети пре но што се тачно не утврди програм рада и ред извршења.

Скупљени инжењери и архитекти београдски једнодушно остају и данас при горњој резолуцији Удружења Српских Инжењера и Архитекта тим пре, што су из пла: нова, који су им били на расположењу, увидели, да ће бити штетно и неупутно продужити овакав рад на парче како се сад ради, и што је то противно закону о местима који вреди и за Београд. Шта више, сакупљени инжењери и архитекте београдске жале, што је у овом погледу учињен назадак за чита-

вих 20 година. Јер овакав рад на парче и изазвао је меродавне факторе, да се донесе закон о местима, по коме свака варош мора добити свој план регулације и нивелације.

Скупу су били на расположењу ова три пројекта :

1) Пројекат за регулацију улица око железничке станице. | |

2). Пројекат за регулапију Призренске улице и дела између хотел Москве и хотел Балкана; и

3). Пројекат за регулацију трга код сноменика Кнеза Михајила и Позоришта.

Проучивши ове пројекте за регулацију еминентно важних тачака наше престонице скуп је нашао:

1) Да су сви пројекти рађени без генералног плана.

9) Да су рађени без обзира и на садашњи саобраћај и потребе, а камо ли да је при пројектовању вођен рачун и о будућим потребама.

3) Да су рађени без обзира на финансијску моћ Београдске општине; и

4.) Да ни естетички захтеви нису задовољени. На основи свега досад изложеног скуп доноси ову резолуцију :

1.) Да без добро проученог и смишљеног генералног плана, који би имао обухватити цео Београд до границе атара Београдске општине, не треба израђивати а још мање извршивати пројекте регулације појединих улица, тргова и др.