Srpski tehnički list

у

РОДОБ

У Београду Недеља 19 Фебруара ПО Па

' ч250

Рони Хе)

СРПСКИ

ТЕАН

ЧКИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА.

САДРЖАЈ: Неколико нужних објашњења од Ч. Гагића в. окр. инж. ст]. 41, Измене „Општин услова“ за лицитације стр.. 42 Записник конфереиције београдских инжењера и архитекта стр. 48. Белешке стр, 45. Државни технички испити за 1912 год. стр. 46. Вести етр. 47. Стечај стр. 48. Преминули стр. 48. Исправка стр. 48.

Неколика нужна објашњења.

Има неколико важнијих ствари из праксе, које се различито примењују при грађевинским одељцима, — те би требало, било овим путем преко нашег листа да се расправе, било званично од Министарства да се упуте на правилније и једнако примењивање код свију одељака.

Ми ћемо неколико таквих примера на-

вести. Прво, о кауцијама.

По закону о државном рачуноводству, пр: лицигације полаже се лицитациона кауција. Како се лицитације држе обично у грађевин. канцеларији, — то настаје питање, ко прима те кауције» Негде се практикује, да ове кауције прима писар депозитар; негде их прима дотични инжињер, који држи лицитатацију, па после лицитације предаје окр. благајни са спроводним писмом на чување. При неким одељцима практикује се опет, да кауције пре лицитације прима окр. благајна, на исте издаје признанице и предузимачи са истима долазе у грађевинску канцеларију и лицитирају. По свршеној лицитацији, ономе на коме је остао посао задржава се и кауција а осталима враћа. На неким местима шефови одељака имају своје касе, које су сами предузимачи купили, те он и прима кауције и чува их у каси до повраћаја. Нигде детаљ није није означено, како треба поступати са овим кауцијама и који је од ова четири примера правилнији. Не би згорег било, кад би

се ово и званично објаснило. С тога и Изнесмо ово питање на претрес.

Друго, о суперкомисијама.

У свима условима предвиђа се рок, кад се враћа уложена кауција за извесну грађевину. |

По закону о грађевинама за преглед и пријем нових грађевина одређује Госп, Министар Грађевина комисију, Али нигде није прописано, да ли треба да одређује Госп. Министар и комисије за коначни преглед грађевина, ради повраћаја кауције. При неким грађевин. одељцима практикује се да се и за ове прегледе (преко 2000 дин.) траже комисије од Госп. Министра, а неки одељци сами те комисије одређује. И овде би требало да се уведе једнобразност.

Треће, о привашним радовима инжињера

У чл. 58. измена и допуна у закону о уређењу жељезничке дирекције има одредба да: „техничко особље дирекц. и Мин Грађевина несме радити никакве приватне послове без одобрења Министра Грађевин за сваки поједини случај.“ Свакојако ова је одредба врло оправдана“) п умесна. Многи су инжењери и архитекте злоупотребљавали државну службу и на рачун ове радили приватне послове. То је и изазвало те се морало законодавним путем да регулише ово питање. Али је једно само овде у питању. Сматра ли се као чисто приватни посао и онај, кад какав трговчић или чиновник затражи од окр.

#) (С овим се уредништво не слаже али пушта ипак овај пасус као лично мишљење г. Гагића. Уредништво