Srpski tehnički list

БРОМ 16.

У Београду Недеља 22. Априла 1912 г.

2 морем А

ГОД. ХХШ

СРПСКИ

ТЕХНИЧКИ ЛИС!

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕНТА.

САДРЖАЈ Уредба о сувоземним путовима Ј. стр. 118. Одредба профила за отицање воде ислод мостова и пропуста

(наставак

из бр. %. Ј, стр. 115. Телефон Магсег Драг. Ивковић канд. по ејеск., стр. 116. Уредба правила за одржавање јав“ них путова у Краљевини Србији стр. 118, Вести: Читаоцима стр. 120. Списак одобрених планова за каналисање

имања у Београду стр. 120.

ТРЕДБА (0 СУВОЗЕМНИМ ПУТОВИМА,

У прошлом броју нашег листа штампали смо најновију „Уредбу о сувоземним путовима.“ Поред многих корисних одредаба има неколико недостатака на које нарочито мислимо да обратимо пажњу надлежних.

Главни недостатак нових уредаба је у томе, што је уопште усвојен максималан успон без обзира у каквом је пределу друм.

Пруски закон о друмовима изашао је још 1871. године, и у њему је већ примењено категорисање путова, не по томе, да ли је државни или окружни или општински, већ у каквом је пределу: да ли је у равници, у равном пределу, у брдовитом или планинском. И овакво категорисање је сасвим рационално јер се максимални успон друма одређује посредно према размери између товара и вучне снаге теглеће стоке у дотичном пределу.

Тако је проф. Гаштага! у својој исцрпној студији: „Џђег Фе З1ејашпазметће твзе дег Офгаззеп“ проучио односе између вучне снаге и отпора на добрим друмовима. Па је нашао, да је размера товарења на равном добром друму 35, у равном пределу 26 у брдовитом 19 а у планинском 14.

Под тим погодбама и кад се промени принцип, да се вучна снага теглеће стоке искоришћује што рационалније; да се дакле удеси тако, да је њен механички дневни рад релативан максимум; кад се за срачунавање односа између вучне снаге, брзине транспорта и времена дневног рада прими општа Ма-

шекова формула, и кад се узме у обзир и повратак с празним колима; онда се из тих односа. изводи: да је у равници услон од 3'% најрационалнији максимални успон а да је сваки већи успон од велике штете за транспорт.

Док је успон од 4', у равници штетан дотле је у планинском пределу сразмерно незнатан. То се види најбоље по виртуелним дужинама. Виртуелна дужина успона од 93 у равном пределу износи 2,92 а у планинском 2,08. (Види приложену таблицу.)

Сем тога у уредби је пропуштено да се унесе одредба о прекидању успона — о одмориштима. У брдовитим и планинским пределима на сваких 30 м. пењања треба уметнути по. једно одмориште под благим нагибом..

Из свега тога излази да у равници не би успони требали да прелазе 2, у равним пределима 3%, у брдовитим 3,5', до Фра у у планинском не преко 5%.

Можда би се за наше прилике још могло и допустити, да се сви ови успони повисе за 1—2%, без осетне штете, јер су, бар за сад, сразмерно мали товари који се друмовима преносе.

Успоне дакле не би требало унапред нормирати без обзира на предео у коме је друм па ма којој категорији припадао, већ би требало оставити да га срачунавају инжењери приликом сваке студије трасе према приликама које владају у дотичном пределу.

Ово рачунање најрационалнијег успона за друм сразмерно је врло просто кад јепозната размера товарења.

За тај случај треба само још знати“ висинску разлику на почетку и на крају успона