Srpski zanatlija : kalendar sa slikama za 1890 godinu

(бум | пл

да врши такву једну дужност. На крају године било је добити неколико динара; на крају друге било је више. Децембра месеца 1865" г. задругари обрате се прогласом на своје другове, позивајућих у задругу. Услед овога број задругара повиси сена 58, а капитал им порасте на 17000 дин. Године 1867 било је задругара 220 а капитала су имали 50.000 дин. Од тога времена друштво је нагло напредовало. У 1876 г. имало је 928 чланова и 110.000 дин. капитала. Од постанка свога до 1876 г. учинило је обрта на више од 3,115.000 дин. и зарадило је чисте добити 875.000 дин. Шензиони Фонд имао је 80.000 дин. Сад је њихова радионица (1879) једна од најбољих и највећих у Паризу. 40 чланова стално раде у задрузи. Кад што се број задругара удвоји. Годишњи обрт достиже до 400.000 дин. Задруга продаје готове хаљине у многим варошима Француске, а извози п у Швајцарску и Италију.

Навели смо једну од задруга, које се нису зачеле у добу револуције 1848 г, под утицајем струје која је тада владала, него за време владе самог Наполеона, Историја појединих прерађи-

"вачких задруга Француских казује нам шта може

воља, издржљивост да учине. Простор календара не допушта да и даље наводимо такве примере.

Навешћемо сад неколико примера задруга за набавку сировине п продају готове робе. да пример ових задруга узећемо немачка удружења, која су се у Немачкој већ прилично одомаћила.

Задруге за набавку сировине оснивају се на овим истинама. да занатлију је корисније да купује сировину за своје производе непосредно од

произвођача сировине а не од прекупаца, јер је |

из руку прекупаца-трговаца сировина свагда скупља него ли што би била кад би је занатлије непосредно из Фабрике, као произвођача њеног, набављали.

Исто тако занатлије својим сићушним средствима не могу да купе велику количину сировине а Фабрика пак не продаје на мало. Према овоме, да би занатлије могли куповати своју сировину непосредно од произвођача сировине, потребно је даје у велико купују, а то могу учинити само ако сви заједнички купују потребну им сировину, па је после деле међу собом и узимају колико је комепотребно. На такав начин занатлије су дошли јевтино до онолике количине сировине колико им је појединце потребно а нису приморани да је купују од посредника трговаца него непосредно од Фабриканта произвођача. Ето! задруга из ових побуда и на овим начелима поникло је много у Немачкој. Да наведемо неколико њих.

вадруга обуосновали 10 94 члана. У

У Бремену основана је 1868 г. ћара за набавку сировине. Њу су лица; идуће године већ их је било првој години једва је продано кожа на 6—7000 дин. Али се ипак тако нагло њена радња развија, да је године 1877 било 121 члан, уложеног каштала било је на 40.000 а. резервног капитала на 1500 дин. У току те године продала је задруга кожа на 180.000 дин.

Године 1966 била је основана у Лајхингену у Виртембергу задруга ткача за набавку сировине. (тановништво ове вароши и околних села бави се поглавито ткањем платна. Пропзводња је била сптна; ткачи су мајстора са 8—4— радника. Задруга је куповала потребну сировину, пређу, у велико и из прве руке. Њихово је предувеће напредовало до 1874, у каквом се стању сада налази писцу није познато, бојати се је да је машинска производња није уништила.

У Штудгарду основана је била 1872 г. обућарска задруга за набавку сировине. Заувимљивошћу покретача задруга је за кратко време имала, 120 чланова. Међу њима је било и имућнијих обућара. У прво време продавци кожа нису давали задрузи ва вересију. Али улазак у задругу неколико имућних мајстора и јемство месне народне банке отворили су задрузи кредит Код Фабриканата и крупних трговаца кожа. Сад обућари набављају сировину из првих руку, нестало је свију посредника, Задруга упутницом поручује код Фабриканта потребне јој врсте кожа, и добија од њега робу на почек за псвесно време. После две године наступи у задрузи расцеп. Међу задругарима је било и веома богатих мајстора обућара а пи сиротнијих, због тога је задруга морала продавати коже на крупно и на ситно Пошто је продаја на ситно тражила више рада за њиговодство, за мерење п сечење, то је усвојено било да се за продају на крупно плаћа, 59), а за продају на ситно 6—80, Многи су чланови устали против ове разлике у плаћању, и кад скупштина није хтела ову разлику укинути, онда је већина чланова иступила из задруге. Сад у њој има само 50 чланова. У 1878 г капитал је ове задруге био на 34.000 динара, у години 1877 продано је кожа на 100.000 динара.

У Немачкој лостоје по задруге за продају прерађене робе. Да наведемо примера ради једну столарску задругу. У Кенитебергу установљено је стовариште за намештај. Учесник је у овоме цео столарски еспаф. Столари су најмили били омањи стан и позвали су свакога мајстора. да смешта своју готову робу тамо плаћајући зато извесну суму новаца. У почетку педесетих година некакав добротвор поклони задрузи кућу с оку-

—8)

"Ф