Srpsko kolo

Број 2.

Загрсб, 17. (30.) октобра 1903.

ГОД. I.

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) *&&& Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Излази сваког другог петка у мјесецу » » 9 Дијена за Аустро-Угареку : на годину К 240 на по године . К Г20 на четврт год. К —'60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику, Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. —■9 9 9 Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Рукописи се не враћају. —

Како нам је. Прошли смо се пут разговарали у овоме листу о томе, гдје све Србин живи. Рекосмо још, да је лијепо Србин бити, па ма и не било упијек лако. Јест, брате мој: у добру је лако добар бити, на муци се познају јунаци, каже Србин. Ето нама, који живимо у Хрватској и Славонији није лако. Туђин нам господари у кући нашој, па и оно што би требало, да је наше није ; аше, нијесмо сами своји господари у држави. Маџар се и Нијемац погодили, те у једној половини царевине Аустро-Угарске заповиједа Маџар, а у другој половкни Нијемац, и .раде за се и за своју корист. Да богме, да је онда тешко нашем народу, мора често и са свог огњишта да иде чак преко мора у туђи свијет, у Америку, да крвавим знојем заслужи кору хљеба за се и за своје. То ти једна невоља, која је тешка без раз лике свему народу у Хрватској и Славонији, и Србину и Хрвату. Али ни у ономе, у чему туђин код нас не господари, нема Србин једнаког права. Овај би, на прилику, хрватско славонски сабор и влада у Загребу могли учинити, да се у законима српско име спомиње, да се у школи наш језик и српским зове, да дјеца наша уче и о цару Душану и кнезу Лазару, о Ммлошу Обилићу и Краљевићу Марку, Јанковићу Стојану и СмиљанићИлији, Карађорђу и о Хајдук-Вељку. Али то некако неће ни сабор ни влада. Неће им се, па шта ћеш, ракао би мекушац човјек. Али кад они неће, ми сами морамо тражити и искати своје право, јер друкчије не иде. А ишло би, брате мој, кад би се ми окупили у једно коло, радили и гледали да имамо свуда скоје људе, па да они онда даље зборе, говоре и раде. И у опћинско заступство (одбор), и у жупанијску скупштину и у сабор треба, слати своје праве народне људе, па ће богме бити боље и нама, и свакоме Србину. Није лакше ни нашој браћи у Далмацији. Тамо ти опет Нијемац из Беча заповиједа. А не воли Нијемац нашега народа нигдје, није њему мило име Србин. Али не даду се ни Срби, већ чувају своје лијепо име и траже права своја. А како је нашој браћи у Угарској, тамо у Вачкој и Банату, видим да ћеш ме запитати. Тамо ти је, брате мој, још теже Србину него

у Хрватској и Славонији. Код њих је од опћине па до владе, до министарства, све маџарски, од најнижег па до највишег суда само је маџарски језик. Не чује Србин код власти свога лијепог говора српског. Имамо ми тамо и својих српских школа, које Србин својим новцем издржава, али Маџари хоће да се и у српским школама учи не само српски, него и маџарски. Заборавили су они, како је и њима прије тридесет и пет година, док се : не погодише с Нијемцима из Беча, било тешко. Онда су звали и Србина и Румуна и Словака у помоћ. А кад добише власт. посташе господари, осилише се, па стегнуше и Словака и Србина и Румуна и све оне, који нијесу Маџари. Ето тако ти је Србину у царевини Аустро-Угарској? Чујем, гдје питаш: А како је Србима у Босни и Херцеговини? Казали смо прошли пут, како су сз договоркле .прије двадесет и пет година велике царевине и краљевине, да у тим земљама, у којима је Турчмн владао, управља наша царевина. Али мало час рекосмо и то, да у нашој царевини влада Нијемац и Маџар. У Босни и Херцеговини се још нијесу погодили, па тако се кваче и Нијемац и Маџар, чија ће бити јача а све то пада по народу нашем. Свуда туђин господар. А ни то му није доста, него гледа да завади Србина са Србином, брата с братом; па нам се онда смије у лице и срамоти пред свијетом. Али и Србин*се почео досјећати јаду, па к'о вели: Чекај, Швабо, нећеш туда. Лијепо стали отварати очи и прикупљати се, јер тешко свуда своме без својега. Из Босне пријеђеш у турску царевину, гдје Турчин влада и управља, дођеш у Стару Србију, а из Старе Србије у Маћедонију. И ту Србин живи, али тамо му је и најтеже. А како нам негда лијепо бјеше. Већ прије седам стотина година, на двјеста година прије Косова, владао је ту Стеван Немања, отац нашега свегога Саве Неманића. Па послије долазише други српски краљеви, све док не дође по реду Стеван Душан Силни, који се прогласи царем српским. Он је проширио сриску државу толико, да је то била силна и велика царевина. Владао је двадесет и четир године, и за то је вријеме преуредио, ојачао и раширио државу, да је била прва на Балкану. Нагло се разболио и умро равно прије пет сто и четрдесет и осам година (2. децембра

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га чита

, Ј/ ;