Srpsko kolo

Год. I.

ГРПСКО коло

Стр. 5

„Како зашто, бог с тобом господине! Моја је Мара већ девојка, уза то газдачка ћи, па да не понесе дукате. Носе и друге, и горе од ње. Како ће наћи добру прилику, ако не виде да носи т&ла? И мати јој донела је мени две иљаде ворината, а ја мојој ћери да не могу везати ни пет стотина о врат. Бог с тобом, човече, знаш ли шта диваниш?" Знам Чича-Митре шта диваним; него слушај ти мене. Шта кошта код нас ланац добре земље?" „На како који, и како ди. Код нас на прилику, кошга триста ворината". „Ето, видиш, реци сада по души, шта више вреди, или да си за тих шест стотина купио два ланца земље или тих 20—30 сеферина". „И1то ће мени земља, ја имам, 'вала богу, земље и сувише, а дукати су девојачко, па нек' јој је!" „Знам, човече божји, разумиј ме. Шта је од веће користи или земља или тај мртав новац, што виси о врату. Па не само да не доноси ништа, него још је изгубио од своје вредности, чим си га дао пробушити". „Оно имаш право, земља доноси неку 'асну, а дукати су, добро диваниш, мртав новац, али опет кад му је то ника мода, па и други носе, није моја ћи сама". „Остави то што и други носе. Оћеш ли ти, рецимо, учинити све што и други чине, ма знао да то није добро?" „Нећу, и нед'о бог!" „Ето видиш. Сад, на прилику, ти знаш, да два ланца земље за петдо шест година, рсцимо док се твоја Мара не уда, могу себе подвостручити, ако их паметно, као што те упућују у задрузи, обрађујеш. И твоја Мара има о у аји онда иљаду воринти. А свако ће знати да ћи ЧичаМитрова има тала, па јој ти не мораш вешати к'о неки цимер на врат. Злату ће се кујунџија наћи. Твоја је ћи, баш к'о и мати јој, честито чељаде, чисменка, вредна, здрава, па ће наћи себи прилику. Зар није тако?" „Добро кажеш; али свет ће рећи да сам џимрија, тврдичим од своје ћери". „Пусти свет нек дивани шта 'оће, ти му уста не запуши. А ако ти ко рекне у очи, а ти муврати: „Нећу да ми лежи мртав новац, оћу да га промећем. Купио сам ћери два ланца земље, а купићу још, а ви радите како знате, ако мислите да је ово лудо, што ја чиним" Чича Митар је за Марине сеферине купио земље. А кад се Мара удавала, за честита момка, однела је своме мужу пет ланаца земље и ст* ону краву — све од оних њених сеферина. ЧичаМитар ме зато звао у сватове. Срем. _ Ч ев.

Шта нам пишу из народа. Ми ћемо доносити све оно, што нам пишу људи из народа. Тако ће се моћи разговарати Србин Сремац са Хрваћанином, Херцеговац са Црногорцем. И народни листови код других народа раде тако, па је добро и за нас. Све ћемо доносити, добро и зло народно, али никако нећемо свађе којекакве и грдње, јер то не спада у овај народни лист. Уредништво „Српског Кола". Равни Банат. (Морамо ли се селити у АмерикуР) Ево да папишем и ја коју из нашег равног Баната, да знају браћа, како и по овим крајевима српски свет живи. Обрасмо кукурузе, обрасмо оно мало винограда, што нам Фидоксера пије потамапида, те сад још да посејемо пшеницу, па ће онда бити го ови сви пољски послови. Још траје по мало рада, али за то ми већ почесмо да се искупљамо на ра^говор, као што то сваке јесени почнемо и преко зиме наставимо — све до пролећа. Прошле недеље први пут се искуписмо у већем броју под прозорима деда Дамјана Продановог. Ту има два грдна дебда од дуда, што их још његов деда садио, па ето. прошло и њихово време те их извадише. Једно дебло је уза зид пружено испод прозора а друго преко пута од њега. Ту се искупи цео наш крај, па се поређамо сви једац према другом, те ти се ту онда отвори читава скупштина. Још вазда н>их, који немају места, стоје у наоколо а по неки којп има опаклију, опружи се у њој у јарку, које код нас свака кућа има, па и он слуша. Разговарамо се ми ту о свему и свачему. Ево да вам приповедим шта смо се разговаради последње недгље. 'Гу је било цело наше друнгтво са деда-Дамјаном на чеду, па је ту још био Реца Пољаков, који је баш пре три дана дошао из Америке. Тај Реца је млађи човек, око 35 година, а све увек се вадио за паметног. Он све најбоље зпа. Тако је он све хвалио нама и ту Америку, док није па послетку натентао њих неколико да иду тамо с њиме. Сад је дошао натраг. Можете, дакле, мислити како се све слегдо охо њега да чује како је у том страховитом далеком свету. Реца је приповедао све од аз до ижице како се кренуо, како се патио до мора а тек како док је преко мора прелазио. Дванаест дана само је воду пио и тек по неки задогај окусио да не умре од глади. Не би му било жао баш и да умре, али кад помисли да га сахране у мору а њему се све нешто кожа јежила. Никад море није ни видео па сад ту да му буде гроб! Па тек кад је прешао, како се у Америци патио! Вазда дана прођоше, а он никако посла да добије. Једва, на послетку, доби посао, адикакав? Србина, пошто већипом није више школа учио а не зна ни језика, мећу опо да ради гато је пајтеже и што гви мањују. Вукао је и додавао пеку тешку гвожђушину, па ноћу све јауче, тако га све кости боле. Прилично плаћају, истина, али ла две голине то узастопце ради, сатарио би се за сва времена. Па онда сваки час видиш: оном машина откинула руку, оном ногу. оног тамо опет притиснуо какап терет - аратос ти Америке и кад је помислио нању! Па онда, радпици туђини само онда пе ће напакостити нашим људима кад не могу. Ради по неки бедник као марвинче, а тек у једаред удари га какво парче гвожђа, па сам не зна ни ко га је ни откуд бацио Па тек једаред какву је грозу видео? Иде један сиромашак раденик испод оних Фабричких справа грдосија а над њим грдне кљеште носе веома велик комад гвожђа да га предадт даље а,а се ради. Шта је било и како је бидо, тек

Савјетујте своје рођаке и пријатеље да купују и читају овај лист.