Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО К0Л.0

Год. I.

доста да из тих великих кљешта испаде то грдно гвожђе па удари тог сиромаха. Није јадпик имао кад ни да писне. Сав би саљескан. Али и горих чуда сам се наслушао. Кад Фабрика по неког богаља мора да плаћа, а овда онда тек чујеш: нестало тога и тога јадника. Где је, шта је с њим ? Чујеш само шушкање: бацили га у пећ да га Фабрика не мора издржавати. Вазда људи нестаје у Америци а нико не зна ни где су ни шта је с њима. Тако сам ја све то гледао и ужасне муке мучио, док ми са свим не зацрне пред очима. Та не ћу ти више остати тамо, па макар после код куће земљу Јео. Као да ми се тада први пут суице родило, тако ми је било кад сам добио новце од куће да се натраг врвтим. И вратио сам се ево, али сам шћердао равно шест стотина круна. А колико би још њих дошло натраг, само да има ко да им новаца пошље. Ја сам много бацио у натраг своју кућу, што сам тумарао, али ћу и да се латим сад друкчије рада да надокнадим то. Реца нам је све по реду приповедао, а ми смо сви слушали и сваки је имао по што шта да запита. Реца је на свашта умео да одговори, сваком да докаже. Али ако хоће човек да је паметан — у једном ће Реца — треба и да сами увидимо: зашто управо ми да напуштамо наше куће и села наша ? Та ми и овде можемо лепо живети и напредовати. Само треба да радимо, радимо и опет радимо. Него ми овде Једва што радимо осим оно мало пољске радње, па да богме да онда и немамо. У Америци знамо да радимо, хоћемо кости да поломимо; немаш свеца, немаш недеље, а овде ти само примезгујемо око посла. Нити нам ваља стока, нити нам је њива ураћена као што треба, нити нам жене раде десети део што би могле. ни деца која су за посао, па откуд онда, врага, да имамо! ? Ваљда с неба да нам падне! А чујте како је у Америци. Тамо раде људи, раде жене, раде деца. Ради ватра. ради вода, ради ваздух, коњ ради крава ради, магарац ради — све ради. Само један не ради — рече у шали неки наш човек, кад се у Америци разговарасмо о том. А ко то ? — запитасмо. Свињче, одговори исти, Свињче само живи овде као спахија. Добро га хране и негују. а не мора ништа да ради. Још је додао у шали: у Америпи је најбоље бити свинче, само да није тог врашког касаттљења и надевања кобасица. 0; им свинчета тамо заиста све ради За то и имају. Добро. добро, али шта да радимо ? — запиташе у један мах њих више. Шта?! Још питате! Рекао сам вам већ једаред. па ено погледајте само како вам изглед^у коњи, како краве, како њива, како кућа, како башта. Има. брате, у кога је све то лепо, и тај и не мисли да се сели у Америку, али има, богме, у кога — а таких је много више — не знаш је ли му гори коњ или крава или кућа или све друго. Па сме ли се тај тужити? Хоћете ли да живите боље и лакше, прво све код куће и у кући удесите да вам ваља. Нека ти свако слободно сме погледати кућу, стоку, њиву, врт. Нека 1е све лепо, све уредно, све честито урањено и уређено. А још оно даље шта да радите, и то ћу вам рећи врло у кратко и ево добро ме чтјте и утубите: Сви, сви који сте ради добру и свом и своје деце; сви који желите да будете напредни, вићени и да лакше живите; сви који не ћете да се дате у трулеж и пропаст: сви држите се прво поштења и сваке домаћинске честитости, па прттсао нека вам јесвима, да се упишете у земљораднпчку задругу. Тамо се опда владајте као што правила пишу, па да вас види Бог. ПГга све и како још треба и друго да радите — све ће вам то казати задруга, она ће вас у свему упутити, поучити, унапредити, чувати као најбоља мати децу своју. Ја сам вам браћо прошао много света напатио сам

се и намучио као мој нико, и после толико искуства и муке добро чујте и упамтите тај мој гојискренији братски савет. Ја вам сад кажем и увек ћу казати: нема боље Америке од паших аемљорадиичких задруга и ко се упише у вадругу, тај не треба пи да мисли на сеобу у Америку. Задруга боље спасава него сва Америка. Мирољуб.

Шта се збива у нас и у свијету. Скупштина српске народне самосталне странке. Српски се нарад у Хрватској и Славонији тргао из оне поспаности и мртвила, у које је некривњом својом запао. Људи, који су ради добру и срећи народној, почели су у договору с народом сазивати скупштине, на којима онда просто народно, лако и разумљиво говоре и тумаче своме народу, шта треба да радимо као Срби и чланови државе, па да нам буде боље. Прва такова скупштина била је у Глини (Хрватској) прије четрнаест дана, 18. (31.) октобра. На скупштину је дошло преко петнаест стотина Срба, и ако је било кишовито вријеме. С народом је дошло и четрнаест честитих српских свештеника, а из Ззгреба је дошао тамо уредник „Новог Србобрана", уредник „Српског Кола" и десеторица Срба ђака, који уче велике школе у Загребу. Скупштину је отворио трговац глински Димитрије Давидовић, предсједавао је парох из Дубице Михаило Опачић, а управу српске самосталне странке заступао је парох Родољуб Пајић, који је поздравио српски народ искупљен у срцу Баније. Пријатељи народни, рекао је парох Пајић, окупљени у редовима српске самосталне странке, видјели су, да није доста писати по новинама господи него да треба капут и гуњац, господина и сељака, саставити и сложити у заједничком политичком и просвјетиом раду. Зато*су и покренули новине за народ „Српско Коло", а осим тога су одлучили, да зађу у сам народ, да сашвају скупштине и зборове и уче народ, која су му права и дужности. Послије Пајића говорио је парох Нинко Седлар, који је тукачио народу, како је српска нрква још и дан данашњи подпећена и нема оних права, које има римокатоличка, али је данас, рече Седллр, већ вријеме, да извојујемо равноправност својој српској православној цркви. Затим је говорио такођер уредник „Новог Србобрана" Светозар Прибићевић, који је тумачио народу, како име српско није равноправно с хрватским, како сриском народу не даду слободну употребу српске народне заставе, и како ћирилица, наше словенско писмо, није равноправно с латинским писмом. Говорио је, како влада V Хрватској и Славо нији не води рачуна о народним потребама, није народна, а сва се крупна и ситна госнода чиновничка намећу за праве господаре народне. Томе је крива влада, против ње се морамо борити. Али уз кривњу владе има доста и кривње народне. Народ се не умије сл\ т жити пи с оним правима, која му закони, и онаки какви су, дају, а народ би морао знати. да у држави има два величанстиа: краљ и народ. Народ сам прави себи законе, јер он бира заступнике. па ако изабере добре заступнике имаће и добре законе и добру владу. Народ не смије продавати своје најсветије право, нраво избора, а ако то чини, пе смије се тужити на рђаве законе. Код пас господа народни застуштици долазе међу народ само сваке пете године, а не распитују се никад за народне тегобе и невоље. Па тако ради и заступпик гдински који је за народ глув. нијем и слијеп. Такове људе не сми!е парод слати у сабор, јер мора имати увијек па уму, да је сам господар своје суабине. Говорпик је даље говорио о праву гласа. Од народа бира од стотине један, али тако не смије да буде, јер није