Srpsko kolo

Год. I.

СРПСКО К010

С.тр. 7.

проФесора у карловачкој богословији. Новоизабрани владика родио се у Ст. Бечеју, у Бачаој, 19. априла 1872. Сад му је дакле тридесет друга година. Школе је учио у Новом Саду и Темишвару и био је увијек врло добар ђак. Богословију је учио у Карловцима и у Черновици. По свом је владању био скроман увијек, био је вриједан и добар проФесор и хвале га као учена човјека. Дај Боже, да наш народ у Банату добије у њему ваљана владику, као што су некад били наши стари. Народна скупштина српске самосталне странке у Осијеку. Српска самостална странка приредила је и трећу народну скупштину, која је 10. (23.) новембра одржана у Осијеку, главном граду Славоније. На скупштини је дошло око 500 изасланика српске самосталне странке из изборних котарева винковачког, нуштарског, вуковарског и даљског. Осим тога био је на скупштини лијеп број грађана осијечких. Цио број оних, који дођоше, из ^осио је преко осам сто људи. Скупштина је себи за предсједника изабрала г. Васу МуачевиИа из Осијека, а за перовође г. Жарка Стапића, великог газду из Вуковара и д-ра Лазу Николића адво ката из Вуковара. Први је узео ријеч г. Васа Муачевић и растуиачио, зашто се сазивају ове народне скупштине. У свом лијепом говору, казао је г. Муачевић, како ми Срби данас још нисмо равноправни са својом хрватском браћом. Наше ике, наше писмо, наша српска застава потискује се, школе нам српске наше затворише, а ових других заједничких не даду. Пуштали смо, рече говорник да у земаљски Сабор улазе људи, који су себи уобразили, да су велики политичари и пријатељи народни, а на дјелу бјеху ништавци, малодушпи људи, који допуштаху да се с дана у дан права наше отаџбипе крае и да нам Маџари капу кроје. На овим зборовима хоћемо дакле, да народ упознамо с повредама, које се дешавају на штету паших права; да народ упознамо с дужностима, које свако савјесно вршити мора; да покажемо пут, којим ћемо отаџбину своју заједничку на здравом темељу дићи и обезбиједити: да кажемо на овим зборовима, да ћемо под својом заставом војевати и борити се за своја српска и своје отаџбине права, али и да тражимо, да смо не само у невољи, него и у добру призната и равноправна браћа. Говор г. Муачевића саслушан је с великом пажњом и одобравањем. Послије г. Муачевића говорио је г. д-р Богдан Медаковић. Д-р МедаковиЛ је рекао у свом лијепом говору, који је саслушаи с највећом пижњом, како се прије тридесет и шесг година (1867) погодида Аустрија и Угарска, ва су у Аустрији Нијемци дошли до власти над другим народима, а у Угарској Маџари. Маџари су употребили своју власт да потисну и притисну немаџарске народе, а највећма нашу браћу, нашу крв, наше Србе у Угарској, јер су у њиховој подитичкој снази гледали Маџари велику опасност за своје господство. Нрије тридесет година Срби су у Угарској давали правац политици других немаџарских народа у Угарској, али борба против њих дошла је тако далеко, да су они данас стављени ван закона. Боље су среће била наша словенска браћа у Аустрији,

нарочито Чеси. Они су се борили и отимали и данас су таква снага, да их аустријски Нијемци више прегазити не могу. Чим Словепима у Аустрији запријети опасност од германства (иијенства), они се екупе у једно коло. .Дијеп нам је примјер за то дала ових дана Далмација, гдје су се у ј^дном коду нашли Срби и Хрвати, чим је запријетила опасност, да Нијемци хоће у Далмацији увести њемачки језик. За тим је говорпик прешао на нашу отаџбину, Хрватску и Славонију, па је казао, како су се и ту Маџари без нас, а на штету нашу, погодили с Нијемцима г. 1867., па тако је и погодба између краљевипе Хрватске и Славоније од г. 1868. испала зло по нас. Нашу касу, новац, Финансије наше добили су Маџари у своје шаке, и они нам намећу владе, какве они хоће и желе. Кад су се Хрвати и Срби сложили, они су срушили бана Рауха и дошла је пародна владавина Мажуранићева. Али умјесто да се Срби и Хрвати саберу под том владавином, појавила се тежња да се Српство у Хрватској прегази баш у оном часу, кад су наша браћа у Србији хтјела прије двадесет и шест година осдободити Српство испод османлијског господства. Народпа владавипа Мажураиићева хтјела је угодити балканској политици наше монархије, која хоће да освоји балкански Исток за себе. Је ли чудо, да смо и једни и други, и Срби и Хрвати, изгубили од тога од своје снаге, па је пала и та народна владавина. Послије Мажуранића дошао је гроФ Пејачевић (отац данашњега бана), али је и он брзо пао, јер није могао поднијети, да Маџари газе наша права. Дошао је затим гроФ Кун Хедерварски, који је владао 20 година, а како је владао, свима нам је још у живој памети. Наш је народ растројен, привредно назадовао, просвјетно заостао. Тако даље не смије ићи. Поуздајмо се само у Бога и у своје руке, и у себи самима потражимо ми Срби једнога пријатеља. Код Хрвата појављује се кодо мдадих људи, које види, да је споразум са Србима нај јача полуга у обрани права наше отаџбине, они су повели и многе старпје борце, па гледају да исправе забдуде Хрвата према нама Србима. Најљепша је појава у Дадмацији, гдје је дошло до изјава, да.искрено и братски треба пружити руку Србима. Срби у Хрватској сачекаће, шта ће Хрвати даље радити, па да се удеси рад. Српска самостална странка држала се увијек поносно оне ријечи: Љубав трема роду као народу, мрема шстојбини као отаџбиии. Послије њега говорио је још г. Светозар ПрибићевиИ о срп. народно-црквеној автономији и пречасни г. Михаило МедаковиЛ парох из Јасеновца о захтјевима Срба у Хрватској и Славонији. 0 овим говорима говорићемо у броју „Српскога Кола", који долази, јер немамо доста мјеста у овом броју. На пошљетку је говорио ,/1аза Тодоровић, ратар из Боботе. Његов говор о уставним нравима сасдушан је врло пажљиво. Љепота је било слушати сриског ратара, како красно говори и о уставним правима, зато његов говор доносимо напријед у цијелости. Вриједно је, да га неколико пута прочита и проучи сваки наш сељак, јер га је говорио човјек из народа, из кожуха, иршњака и оианка.

ч 7р^14: : Л/;»