Srpsko kolo
Б/Р
ЈВрој 1. и 2.
Загреб, 15. (28.) јан^ара 1904.
ГОД. И.
Излази 1. и 15. дана — у мјесецу -—
ЦиЈена за Дустр-Угарсну : на годину К 2-40 на по године . К 1 -20 на четврт год. К —'60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.
НАРОДНИ ЛИСТ
Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пуга уврш^УЈУ. рачунају се јефтиније. Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко~ писи се не враћају. —
Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)
Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"
Кее. 13.1,1. ех 1904.
У име Његова Величанства краља! Кр. судбени сто у Загребу закључио је на предлог кр. државног одвјетништва у Загребу, да тископис отискан у повременом часопису „Српоко Коло" од 5. сијечња 1904. број 6. и то: Из чланка „Кад у војску идеш. . ." 1)одријечи „Мучим се" до ријечи „да служиш", 2) од ријечи „А порез" до ријечи „цара", 3) од ријечи „Да, знај" до ријечи ,,'упамти то", 4) од ријечи „Знај то" до ријечи „плаћаш" твори учин злочина увреде Величанства означеног у § 63. кз. и преступка § 300. кз. Стога се изриче забрана даљега распачавања реченога тискописа, заплијењени примјерци имаду се уништити, а пресуда ова има се прогласити не челу будућег броја часописа „Српског Кола". Р а з л о з и: Читавим омјером и садржајем реченога тискогшса вријеђа се -думсно ноштовање прама особи Његова Величанства краља и настоји се раздражити неистинитим казивањем и изопачивањем чињеница на мржњу и презир против органа владе у погледу њихова уредовања, — што тВори учин злочина увреде Велнчанства означеног у § 63. кз. и преступка означеног у § 300. Пресуда оснива се на § 6. и 12. тп. и §§ 32, 33. и 34. тз. Кр. судбени сто.
У Загребу, 8. сијечња 1904.
Ротер.
Нрви устанак у Србији ирије сто годииа Кад је прије пет.сто и четрнаест година (1389) пало српско царство на Косову, Турци закладаше редом Србијом, Босном, Херцеговином, Зетом, освојише Угарску и дођоше до Беча. Кад су прије двјеста двадесет (1683.) година Турци потучени код Беча, силно се турско царство стаде распадати, и Аустрија, која се дотле бранила од Турака, поче их нападати и продирати. Миром, који је склопила Аустрија с Турцима у Сремским Карловцима прије својих двјеста и четир године (1699), Угарска је очишћена од Турака, а деветнаест година послије карлоВачког мира Аустрија доби цијелу Угарску, Босанску Посавину, један дио Влашке и знатан дио данашње Србије, али године 1739, дакле двадесет и једну годину касније, повратише Турци Србију опет под своју власт. У свима овим ратовима Срби су листом пристајали уз Аустрију и храбро се борили уз њезину војску. Кад би се год повукла аустријска војска пред турском силом, селио би се и српски народ у Угарску. Прије сто шеснаест
година (1787.) аустријски цар Јосиф II. (други) и руска царица Катарина II.. направише савез и погодише се да подијеле међу се турско царство, а по тој погодби потпале би српске земље под власт аустријску. Али већ четир године касније Аустрија начини мир с Портом, јер су у Француској настали били велики немири и јер су Французи убили свога краља и крал^ицу, па су државе европске биле забављене тим послом. Ови ратови, које је Аустрија с Турском водила, били су за Србе од великих посљедица.
п
•^г 7 §?
1752 -- ■)" 1817
^ о о о г --
КАРА-ЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ
Они су почели још већма тежити за слободом, дизао се у њих ратнички дух и они жељно ишчекиваху вријеме, да се достану слободе. Кад је Турска наново добила Србију, хтјелајетурска влада у Цариграду да заведе мир у земљи, и да добром управом умири Србе. И збиља, неколико година два везира Бећир-паша и Мустафа паша доиста лијепо управљаху Србијом и били су добри људи, јер не дадоше да их Турци дахије гнијече, глобе и робе. Али дахије склопе завјеру, а међу њима бјеху главна четворица Аганлија, Кучук-Алија, Мула Јусуф и Мехмед ага, па убише везира Мустафа-пашу, јер им
Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер г ;е вам требати и послије, да га читате.