Srpsko kolo

Стр 8 СРПСКО К010 Год. II.

жељезнице, ако то ие иде у рачун Маџарима. Ето, видите, како подитика и ту одлучује. Ми плаћамо за заједничке ствари скупа с Угарском, али кад дође да се Хрватској и Славонији што учини, онда се то не смије учинити, ако не иде и у корист Угарске, па ма то било сто пута у корист Хрватске и Славоније. А сад ћемо вам казати и ово најновије. Ове је годиие сабор у Пешти, који је за заједничке ствари и сабор за нас, одлучио, да се одреде милијуни који ће се употребити идућих годипа за градње жељрзница, цеста, мостова и других градња. У четвртак је у сабору у Пешти министар Финанција Лукач изнио пред сабор законску основу, да је прими. У тој основи одређеко је за жељезнице око сто педесет нилијуна. Од тих сто педесет милијуна одређено је за Хрватску десет милијуна, и то за градњу личке же љезнице, к(ј»ја би се од данас за три године почела гра дити, дакле год. 1907, Ви би сад могли рећи: Ето, видиш, да ће се гра дити жељезница кроз Дику и да Маџари неће сметати Ад' ево одговора: Та жељезница неће бити ове ширине. као што су жељезнице у Аустрији и Угарској, него ће бити ужа, као што су оне у Босни. Неће ићи од Огудина преко Лике, Отошца, Госпића у Далмацију, него ће ићи преко Плашког, Петроваседа у Бихаћ. И кад погдедамо на тај жељезни пут, онда видимо, да је и он у корист града Ријеке и у корист маџарску, јер ће промет из сјевероза падне Босие скренути преко Огулина на Ријеку. Биће дакде саграђена и ова жељезница у интересу мађарске трговин ске подитике. Ова ће се жељезница спојити, нема сумње, од Бихаћа до Новога, јер је туда већ направљена цеста као ддан и треба само гвоздене шине ставити, па је жељезница готова Жељезница ова неће бити од користи за Лдку, јер ће сав промет из Босне окренути преко Огудина на Ријеку, а моћи ће се овом жељезницом извозити богате шуме др жавне на Малој Капели и Пљешивици, ади без користи по Лдку и по народ тамошњи. Као што видите, с нама се ради, што се хоће и жељезнице се граде онако, како то Мађарима иде у корист, а не нашем народу. Уредовање Ћирилицош. Оићинско заступство у Бдињи закључило је једногдасно, у сједници својој од 4. марта о. г. по рим. кал., на предлог честитог сељака и одборника Лазе, Вилуса, да се у онћини блињској од сад уредује ћирилицом Евала брате Лазо, ти си своју српску дужност испунио! Срби сељаци, који сте опћински одборници! Угледајте се иа Л.азу Вилуса, па предлажите и тражите да се и у вашим опћинама уредује ћирилицом, ако у њима већина, Срба живи. Не чекајте да то господа ваша, која с вама заједно у заступству сједе учине, јер ћете на много мјеста чекати до судњега дана. Многима ]е од њих Српство само на језику, а ако се и нађе који да српски осјећа, неће српски да ради, јер се боји да се не би замјерио ведикој господи, која ведре и облаче. п. Шта се догађало два дана у Загребу. Прије дванаест дана, у претпрошди четвртак, хтјели су Срби ђаци с ведикс школе (свеучидишта) у Загребу, да у српској цркви приреде молитау за побједу руског оружја. Њима се придружио и велик дио хрватских ђака с ведике шкоде, па су у четвртак у 11 сати требади поћи скупа у цркву, гдје би дошди биди и други грађани на модитву. Али је изненада накрачки владика Мирон Николић забранио молитву, јер је земаљска влада у Загребу тражида то од њега и јавида му, да ће бити немира због модитве. Ви ћете питати, \ па ко је то, коме смета молитва у цркви за нашу браћу Русе? Има их више, јер Русија има много непријатеља, а ненријатељи Русима, непријатељи су и нама. Ти су се непријатељи и у Загребу спремади да

омету молитву онима, који се хтједоше богу помодити за Русе, који крв пролијевају у Азији. У Загребу има вођа једпе хрватске странке који се зове ЈозеФ Франк Он је покрштени Чивутии и стоји на чеду странке, која се зове Старчевићева странка. Уз њега стоје Чивути и доста заведених Хрвата, које он води за собом. Кад је владика, на жељу вдадину, забранио молитву у цркви, Срби и Хрвати, ђаци с велике школе, одлучили су да иду кроз Загреб и да пјевају пјесме у славу Русије, кад им се не да молити Богу. И кад су они мирно ишли улицама кроз Загреб и пјевали, људи из странке тога ЧиЈутина Франка деради су се и викали, само да покажу, да је Загреб против Русије. Тај Франк напујдао је оне раднике, који су уз њега, против омдадине хрватске и српске, па су се они не само деради и викали, него су и камењем напа дали ђаке и разбијади прозоре на кућама српским, Два дана трајади су ти немири, а онда се умијешади жандари и војска, па су расгјеривали и правили реда. Страдао је и тај вођа покрштени Чивутин д-р Франк, јер су ђаци из освете у двапута разбиаи све прозоре и на његовој кући. Тај покрштени Чивутин Јозе® Франк, загребачки адвокат, највећма мрзи Србе, јер он и његова странка тврде да нас Срба ни нема. Да богме да је то лудост, али шта ћемо, кад има безаздена хрватског свијета, који се даде и од Чивутина водити, а Чивутин знаде добро шта ради. Хвала Богу, што има много паметних Хрвата, који виде, да овај Чивутин не мисли добро ни хрватском народу, па се боре против њега и не даду, да он заведе у здо сав народ хрватски, као што би он хтио и жедио. Добри људи, који желе да народ чита. (Наставак.) 5. Никола Поповић, из Митровице 10 ком. 6. Ђорђе Пегровић, из Митровице 10 ком. Хвала им и у име листа и у име читалаца! Хвала им од срца! (ПродушЉе се.) Нашим претплатницима. Модимо све оне, којима је изашда претплата за „Сраско Коло" и оне, који нам дугују, да обнове претплату и пошљу новац, јер дист на дуг не можемо давати. Пријатеље наше и скупљаче молимо да се заузму за ово. Адмииистрација „Сржког Кола"

4? Упутетво у енгдееком јези&у ч* ч* Ч/ Ч/ № чи V ^ X ■-*>»> 5*' -Зг МгЉ-.5г-

Ко жели брзо и лако научити енглески без учитеља, нека купи

намшењено онима, који не зна]у енглески читати. У истом се налази закон о досељеништву у Сједињене Американске Државе. Издаватељ: Драгомир МаловиЋ, Трст, Р1а22а Тотавео 1. — Цијена је књизи с поштарином 1 круну и 10 потура. — Препродаваоци добивају попуст ,. .".т" 606. 1—6.

% № т % т № № №

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде Будисављевић.