Srpsko kolo

Врој 12.

Загреб, 15. (28.) ј^на 1904.

Год. П.

Излази 1. и 15. дана — у мјесецу -—

ЦиЈена за Аустро-Угарску: на годину К 2-40 на по године . К 1 20 на четврт год. К —'60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви Ш пот.

СРППКО коло

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко— писи се не враћају. —

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана 4

На знање. Истекла је с овим 12-тим бројем претплата и свима онима, који се претплатише о новој години са 1 К 20 потура. Молимо обнову. И онима, који нису обновили претплате, шаљемо последњи овај број. Број 13-ти добиће само они, који су се претплатили, јер даље и више не можемо и нећемо. Обраћамо се топлом молбом на поузданике и пријатеље, молимо поштоване претплатнике, да се заузму за лист и обнове претплату, ако им народни лист на срцу лежи. Бог вам, а душа вам! Администрација и уредништво „Српског Кола". Видов дан. НаВидовдан 15. јунија 1389., пре 515 година, сукобиле су се две јуначке војске, српска и турска, на Косову пољу у данашњој Старој Србији. Силни турски цар Мурат, пошто је покорио Грчку и Бугарску, пошао је да покори и српске земље, те да тако рашири своју државу од Цариграда до плавога Дунава. Кнез је Лазар знао, да се Турци спремају против њега, пак се за то и он живо спремао за одбрану. Поред тога, Лазар понова позове суседне владаоце, да заједнички ударе на Турке; али му се и сада одазва само краљ босански Твртко. Кнез Лазар је чак и проклињао: „Ко је Србин и српскога рода, „И од српске крви и кољена, „А не дош'о у бој на Косово, „Не имао од срца порода, „Ни мушкога ни дјевојачкога! „Од руке му ништа не родило, „Ни у пољу бјелица пшеница, „Ни у брду винова лозица ! „Рђом кап'о док му је кољена. Султан Мурат, по што се добро опремио, крене војску и дође на поље Косово. И кнез Лазар са својом и босанском војском, коју је

предводио војвода Влатко Вуковић, улогори се на Косову спрам Турака. У очи саме битке кнез Лазар, по наговору Вукову, прекори свог најјуначнијег војводу, Милоша Обилића, да ће га сутра издати на Косову. Милоша то јако дарне у срце и, да би доказао цару да је прави јунак и да није невера, рекне: „Ја невјера никад био нисам, „Нит' сам био, нити ћу^кад бити, „Него сјутра мислим у Косову „За хришћанску вјеру погинути; „Невјера ти уз кољено сједи, „Испод скута пије хладно вино; „А проклети Вуче Бранковићу, „Сјутра јесте лијеп Видов-данак „Виђећемо у пољу Косову „Ко је вјера, ко ли је невјера. „А тако ми Бога великога, „Ја ћу отић' сјутра у Косово, „И заклаћу турског цар-Мурата, „И стаћу му ногом под гр'оце

диже се и, са своја два побратима, продре до султана Мурата и распори га ножем. Милош, који је распорио султана погибе одмах у турској војсци са своја два друга. Тако ето народ пева, а и књиге о том боју кажу, да се међу српским великашима појавила неслога, па су зато Срби страдали на Косову, а Турци победили. Цар Лазар се јуначки борио и храбрио војску, али и он паде у сред најжешћег покоља. Са њим падоше најбољи јунаци српски: Југ Богдан, с девет сина, девет Југовића, Страхинић бан и други витезови српски; падоше славно, борећи се „за крст часни и слободу златну". У овоме крвавом боју: „Обадва су цара погинула: „Од Турака нешто и остало, „А од Срба и што је остало, „Све рањено и искрвављено.

Чувајте и остављајте сваки број овага листа, јер т вам требати и послије. да га ч

р /*Ј