Srpsko kolo

Год. И.

СРЈ1СКО КОЛО

Стр. 3.

„За што пусти браве одеране?" Проговори Сењамин Тадија: „Видите ли, моја браћо драга! „Какова је мука на хајвану, „Још је већа мука у Турака, 35 „Кад нашега увате јунака; „Који може муке поднијети, „Да ошути, моја браћо драга, „Ка' одеран ован кроз планину; „Који л' муке отрпит' не може, 40 „Од мене му Богом просто било, „Нек се врати Сењу на крајину." Па он скочи на ноге лагане, А докопа пушку по средини, Оде право уз Црвене ст'јене. 45 Обазре се Котарац Јоване, Ал' се десет повратило друга. Вели Јован Сењанин-Тадији: „Јер, Тадија, уплаши дружину? „Десет нам је друга побјегнуло." 50 Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, драги побратиме! „Када су се они уплашили „Од живога одерана јарца, „Ја како ће сјутра дочекати, 55 „Побратиме, Хасан-агу Куну „И његових тридест крајишника, „Крајишника, како ватре живе?" Кад изишли под Црвене ст'јене, Обазре се Котарац Јоване, 60 Ал' још десет побјегнуло друга. Опет вели Котарац Јоване: „Јер, Тадија, нашој чети главо, „Јер уплаши тридест наших друга? „Још нам десет друга побјегнуло." 65 Вели њему Сењанин Тадија: „Нека бјеже, Котарац Јоване! „Када су се они уплашили „Од живога јарца одерана, „Ја како ће сјутра дочекати, 70 „Дочекати Хасан-агу Куну „И његових тридест крајишника, „Мој Јоване, како ватре живе?" Изиђоше на Црвене ст'јене, Обазре се Котарац Јоване, 75 Ал' сам иде Комнен барјактару, Па он рече Сењанин-Тадији: „Мсј Тадија! од тридест тројица " Вели њему Сењанин Тадија: „Не бојте се, моја браћо драга! 80 „Што уради тридесет јунака, „Ако нама добра срећа буде, „Оно могу три добра јунака." Ту их бјеше ноћца застанула, Указа се један огањ живи, 85 Побратиме, кроз јелове гране; Рече ријеч Сењанин Тадија: „Није л' мати родила јунака,

„Да отиде огањ да уводи: „Ил' су Турци, или су хајдуци?,, 90 Скочи Комнен на ноге лагане, А узима пушку по средини, Одвуче се кроз јелове гране; Кад он дође до огња живога, Те погледа иза танке јеле, 95 Али сједе Удбињани Турци, Међу њима Хасан-ага Куна, Пију' вино и бистру ракију; Дође чаша Хасан-аги Куни, Наздрави је у своју дружину; 100 „Здрави сте ми, моја браћо драга! „Та у здравл^е тридест Удбињана, „А у главу Сењанин-Тадије „И његових тридесет хајдука, „Ако Бог да, те се удесимо!" 105 Кад се мрка накитише вина, Све је пјано како и помамно, Поспало је како и поклано, Уз јелике пушке прислонили Привуче се Комнен барјактару, 110 Покупи им свијетло оружје, Па затрпа у јелово грање, Ал' не може сабље Куничине, Јер је Куна притиск'о пода се, Око њега тенеф пресијече, 1 15 Испод њега сабљу извадио, Однесе је Сењанин-Талији. Пита њега Сењанин-Тади.ја: „Што је тамо, Комнен-барјактаре ? „Што је тамо код огња живога?" 120 Каже њему Комнен барјактару: „0 Тадија, нашој чети главо! „Код огња је Куна Хасан-ага „Са његових тридест Удбињана, „Све је пјано како и помамно, 125 „Поспало је како и поклано, „Оружје сам њима покупио, „Све закоп'о у јелово грање." Не*вјерује Сењанин Тадија, Док не виђе сабљу Куничину, 130 Позна сабљу Хасан-аге Куне, Дигоше се до огња живога, Ал' спавају око огња Турци, Су три стране опколи Тадија: С једне стране од Сења Тадија, 135 С друге стране Комнен барјактару, С треће стране Котарац Јоване; Запете им пушке донесоше, А Тадија Куни прискочио, Удари га ногом у стражницу, 140 А викну му грлом бијелијем: „Устан', курво, Хасан-ага Куно! „Дош'о ти је Сењанин Тадија „Су тридесет и четири друга „У походе око огња живог." 145 Скочи Куна кан' да се помами,