Srpsko kolo

Год. 11.

СРПСКО 1СОЛО

Стр. 7.

Може и лола најгора грдити друге људе, па шта имамо од њега; ко не ваља, сам је себи крив — тумачио је један. Па чак и онда, кад је онај Хрват сељак псовао онима Бана-ћанима оца и дјецу, нијесу се они поколебали у свом мишљењу. Мита Гајин из Кикинде рекао је, кад се о том причало о жељезници: Па што се они љуте на нас? Ми нисмо њима противни. Сви смо људи, па зашто да грдимо једни друге. Нисмо дошли да им зло какво урадимо. То је речено без и труна гнијева, мирно и озбиљно. Ово је чисто чсвјештво, врхунац до ког се може попети човјек уопће. Велики чешки учењак и филозоф Масарик скинуо би пред овијем сељаком капу. Али поред тога је у њих српска национална свијест јако развијена. Они с љубављу говоре о српској школи, цркви, српским заслугама, као и о отпору против туђице. Неки су од овијех људи управо прожмани задругарском мисли. То у њих није више тренутно одушевљење, ван тврдо увјерење, које није кадар пољуљати нико, јер се темељи на стеченом искуству. Према нашијем људима нијесу се држали презриво, нијесу на њих гледали с висока, ван ! с пуно као неког саучешћа према њиховој неукости и невјештини. Ако овакијех интелигентних, душевно развијених људи у Банату има десет од сто (10%) могла би интелигенција, која сељака воли, има љубави према њему, и знаде своју дужност, чуда стварати у друштву с њима, а ако их има само један од сто (1%) могло би се много урадити. с њима. Ако се рђав глас далеко чује, ни добар не остане непознат. 1 Јсколицина тијех људи говорила ми је са признањем и поштовањем о господину Лотићу Љубомиру и о једном свећенику из Баната, коме сам заборавио презиме. Дакле сељак није незахвалан, кажемо онима, који за рад траже захвалност, па свој нерад оправдавају сељачком незахвалношћу. Онима, који захвалности не изискују, то и не треба говорити. * * * Мили, добри моји Банаћани, који бијасте иа конгресу, будите поздрављени од свог брата Бановца.

Шта шж пишу из народа. Двор, јула 1904. (Заваравање и о&мањивсте народа. Шта иам треба радити, да нам буде бољеРЈ Чули смо, да народ у дворском котару мисли, да ће ове го-' дине добити забадава шљиварину за пет дана. Неки веле, да (нарочито из Горичке) им је то некакови „господин" казивао. Тај господин мора да је неки варалица, јер кад би то можда било, и ми други морали што о томе знати. Ми знамо, да све оно још немамо што смо изгубили, нити оно, што желимо добити, знамо да нам треба дуге борбе, док се нешто стече и док нам боље буде, него ли је сад. Ми се морамо удружити, пак радити, пак ћемо онда моћи нешто извојевати. Тако је било речено и на оном збору у Двору. Тамо је речено и како ћемо радити, па зато смо се били тамо и састали. Рекли смо, да народ сам собом не може управљати т. ј. не могу сви. Зато он бира између себе оне, који управљају његовим добром у опћини т ј. вијећнике; па онда заступнике код жупаније; па онда оне највеће и најглавније заступнике т. ј. у земаљски сабор. Сви ти управљају нашим добром и нашом судбином. Ето н. пр. у Двору се плаћало опћинског намета на сваку форинту једна форинта и 36 крајцара, а ове године ето само 65 крајцара. Да нијесу изабрали добро вијеће, био би ове године још већи намет. Чујемо, да је и на цигљани већи рад него прије. Прије су се тукли на цигљани. Сад узмимо, да смо одавна тако пазили, кога бирамо, да ним упривла нашон муком, друкчије би било. Па тако је и у жупанији. Па тек у сабору, који ствара законе и све уређује у цијелој нашој земљи. Сабор, да хоће, он би мого много штошта народу олакшати. Али у сабору сједе људи, који се брину за се, а не за народ. А ми смо то све до сад пропустили, пак чијссмо о чо.ч рачунпли, /;о Ие уарау љати нагиом судбииом и пашом крвљу сте чепом ј\уком. Крива су томе и господа и народ, који је бирао такове људе. На оном звору речено је и то, да ми немамо ни крајцара свог новца у својим рукама, јер је кључ од касе у рукама Маџара. Нијесу томе кри и Маџа^и, јер свак себи воли, али смо криви ми> сами, влада и они људи у сабору, који ту владу држе а које смо ми изабрали.

Шта се збива у нас и у евијету. Народни поузданички састанци. Српска народна самостална странка и њезин лист „Нови Србобран" џостали су трн у очима владе у Загребу и њезиних помагача. Кад је самостална странка отпочела да држи јавне народне скупштине, стали су их области и влада од реда забрањивати. Због тога је самостална странка одлучила држати поузданичке скупштине у затвореном простору с позивницама. Такова два састанка одржала је већ ових дана. Први је био 4. (17.) јула у Двору у Банији, а други 8. (21.) јула у јЂуловцу у Славонији. На првом и другом састанку био је од стране „Новог