Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО коло

Год. 11

Србобрана" уредник г. Светозар Прибићевић. Првом састанку предсједавао је честити Србин ратар Стојан Прибићевић, а другоме вриједни српски свештеник г. 1 [латон Соларић. На оба састанка расправљало се о народним потребама, о политичким и грађанским правима и дужностима. Народа, који је дошао да чује, био је лијеп број. У пештанском сабору водила се но дугачко и на широко расправа о повишици краљбве цивилне листе, то јест о повишици његове нлаће. Маџари су хтјели да кажу шта им је на срцу, па се нису устезали ударати и на крал>евски двор, као што смо у прошлом броју писали у овом нашем листу. Та је расправа кажу неугодно дирнула у Вечу, па се боје још в!ппе тако дугачких расправа. Да би се то спречило. ради су неки, да се промени пословни ред, па да посланици не могу говорити слободно и колико хоће. Али то ће тешко ићи, јер Маџари знају чувати своје слободе — дабогме само за се. Другима не даду, да се с њима служе. Уређење босанско-херцеговачке православне српске цркве. Познато је да се српски народ у Босни и Херцеговини већ годинама бори за уређење своје цркве. Пило је тешке борбе, јер је пок. Калај био противник томе, да српски народ стече своја права у цркви. Водили су се преговори, али успјеха није било. У најновије се вријеме чује, да су барун Буријан и сарајевска влада одлучили уважити захтјеве народне и не стављати сметње, да се једном до уређења и мира у српској босанско-херцеговачкој цркви дође. Говори се, да се уредба, коју су поднијели прваци босанско-херцеговачки, налази сада у Цариграду, гдје расправљају о њој владике у синоду. Да ли ће доћи до коначног уређења у цркви босанско-херцеговачкој, не може се поуздано рећи, јер увијек треба имати на уму ово: Кад год аустро-угарска монархија мисли предузети какву крупну ствар, онда гледа да иримири народе своје ако ничим другим, а оно бар обећањима. То ми Срби у Угарској и Хрватској и Славонији знамо врло добро из горког искуства. Жељезница Сарајево—Нови Пазар. Јављају да је градња те пруге некако запела. На прузи има највише Талијана. За храну је врло тешко. Аустро-Угарска гради ову жељезницу због војничких потреба, да јој буде лакше продирати у 'Гурску, кад јој то једном затреба, јер ће то бити страшан рат, кад до њега .дође. Турска је војнички силно спремна, па ће се крваво бранити. Та једва је прије 26 година Русија изишла с њом на крај. А данас је још јача. | Д-р Илија ВучетиЋ. У суботу је умро у Будимпешти д-р Илија Вучетић, један од првака српске народне слободоумне (либералне) странке и један од најугледнијих Срба у Угарској. Отишао је да потражи лека својој тешкој болести, и подвргао се операцији, али га је неумољива смрт отргла и породици и народу. Вило му је равно шездесет година, а рођен је у Новом Саду у Вачкој. Отац му је био честити српски занатлија, па су га као ваљана ђака дали на школе.

Права је свршио у Пешти и настанио се као адвокат у Новом Саду. Бнран је од године 1872 као народноцрквени посланик у пет сабора до год. 1897., а у посљедњи сабор г. 1902. није био изабран, и ако је то велика штета била, јер је д-р Вучетић био један од најбољих зналаца наших народно-црквених автономних закона и уредаба. Изучавању наше автономије посветио је он, тако рећи, цео живот свој. Осим тога је учиНио много за српску црквену огпптину у Новом Саду, за Српску Матицу, :?а Српско Народно Новосадско Позориште, ппсао је многе чланке о нашој автономији у „Вранику". Читав живот радио је вредно као мрав. Па зато је велика штета, што га је народ изненада тако изгубио, јер.је пок. Вучетић својим знањем могао још много користити народној ствари. Сахрањен је у понедел>ак у Новом Саду, а до гроба га испратио многобројан народ. Нека му је слава н вечна успомена у народу српском, коме се он одужио на најлепши начин као захвални син своме родитељу! Силна врућина. У цијелој западној Квропи влада стришна жега и врућина, која ће љетини нанијети страшну штету. Али с доста страна из Француске, Њемачке, Аустрије, јављају да је и свијет страдао од сунчанице Зла година. Са свију се страна туже, да је суша и жега спржила сву летину, тако да се бојати зла и невоље на све стране, По читавој готово Хрватској и Славонији тако је, а особито у ЈТици и Крбави. Тамо летини киша више не може ни помоћи, а на много места сељаци косе сво.ја жита за храну стоци. Павле Кригер. Ви сте чули и читали, да је прије четир године Кнглез ратовао у Африци против јуначгсих Бура, који су се храбро бранили, и ако је њихова држава била мала. Кнглез је ишао да освоји бурску државу због златних рудокопа. Послије тешке борбе Кнглези су покорили Буре. Предсједник бурске државе (републике) био је стари Кригер. Он је прије -15 дана умро у Швајцарској, дочекавши тешку судбину, да види како је отаџбина његова пала у енглеско ропство. Француска се љуто завадила с папом у Риму. Француска влада затвара редом школе, у којима калуђери католички уче дјецу. Некоји бискупи се противе томе, али их има, којима је то свеједно, па не устају у обрану калуђера. Такову двојицу бискупа позвао је папа у Рим, да их тамо позову. да се одрекну бискупске части. Али они неће да иду. Папа им је због тога одузео бискупска (владичанска) ирава. Они се потуже француском министру предсједнику, а овај затражи, да папа одмах опозове своју наредбу. Папа није хтио иопустити, и тако се завади љуто с Француском. Она два бискупа и даље раде као бискупи, и не маре зато, што папа забрањује. Хоће ли папа попустити не зна се, јер каже, да је само он господар бискупима, али Француска каже опет, да по уговору не смије папа ни једног бискупа без знања владе ни поставити ни скинути.

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде Будисављевић.