Srpsko kolo

Врој 15.

Загреб, 1. (14.) авг\Јста 1004.

Год. II.

Излази 1. и 15. дена — у мјесецу -—

ЦиЈена за Ауетр-Угареку: на годину К 2-40 на по године . К 1 "20 на четврт год. К —'60 За друге земље: на годину 4 круне. ГТоједини бројеви 10 пот.

СРПСКО коло

НАРОДНИ ЛИСТ

Огласи рачунају се по цјеновнику. А|Ф севише од три пута уврнЈћују, рачунају се јефтиније. Уредништво се налази у Николићевој у.;ици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко-, — писи се не враћају.

Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)

Уређује: Уредништво „Н. Србобрана'

Седмн Конгрес Српских Земљорадничких Задруга, одржан 12. маја 1904. године у Топуском, изрекао је еднодушно ово: СРБИНЕ, НЕ ИСПУШТАЈ ЗЕМЈђЕ ИЗ ШШ, јер је свака груда, евака бразда, еваки педаљ ерпеке земље, евака изгубљена кућица, евако напуштеио кућиште српеко, што Срби лакомиелено из шака иепуштају и етранцима продају — неизмерни народни губитак, сигурна и неизбежна народна пропаст, највеће српеко народно издајетво. (Тако и само тако изгубили смо ми Срби многа српска села, српске општине, па и читаве српске крајеве, где се сада други шире и размећу, а још за коју годину нити ће се знати нити спомињати, да је тамо Свба икад и било). Гладна годвна Са свију страна средње Европе, у којој и ми живимо, стижу страшни гласови, да је овогодишња љетина издала, и да је жега и суша спржила и уништила храну и крму (пићу). И као што се данас већ види, ми стојимо пред оним страшилом, што се зове гладна година. Читава је средња Европа страдала од необичне жеге и суше, па је та несрећа захватила и државу Аустро-Угарску. Пшеница је рђаво понијела, а исто тако раж, јечам. и зоб. Кукуруз, храна широких слојева особито у сиромашнијим крајевима, издао је сасвим не само у монархији Аустро-Угарској, него и у Румуњској и у Србији. Крумпира такођер нема, воће је омануло, шећерна репа издала. Житу, брашну, шећеру, поскочила је цијена и скупље је много, него лањске године у ово доба. Исто је тако и храна за марву изневјерила, нема ни отаве и не памти се давно овака неродица сијена. Многи мањи господари почињу већ сад продавати стоку, јер виде да је неће имати чиме преко зиме исхранити. Цијене марви падају. Кад се узме у обзир и то, да послије великих жега и силне суше долази јака зима, надаље да се због неродице слабо храни и

народ и благо му, онда можемо, не дај Боже, дбчекати и различитих болести. Сви народи у овој држави иду у сусрет тешким данима, и сад настаје питање, шта треба учинити. А радити се мора одмах, јер, ако се зађе у зиму, с оваким стањем, онда ће бити доцкан јаукање и запомагање. И власти и друштво морају заједнички радити да спасу народ од пропасти. Влада је дужна да даде народу зараде, да обустави по потреби утјеривање пореза и других даћа. Одмах би требало уредити и набаву и довоз хране, да народ не падне касније у шаке кајишарима, који ће му згулити За цент сијена и кожу с леђа. Наше штедионице могле би помоћи много нашем народу у овим тешким данима. Оне би морале већ сада набавити потребну количину жита са стране и, кад буде требало, продавати га народу уз повољну цијену и пристојну зараду. То би била корист и за њих и за народ, јер би правиле лијеп посао, а учврстиле би цијене житу и тако избавиле народ из руку кајишара,- који би превисоким цијенама упропаштавали свијет. Најтеже ће ићи с набавком крме. За то би требало упућивати народ, да не залази у зиму с више марве, него што је може прехранити. Боље је, да оно што не може издржати прода што прије, па с добивеним новцем прехрани породицу, него да до зиме скапава и он и марва. У „Новом Србобрану", листу српске самосталне странке, изишао је овијех дана лијеп чланак, у коме се на концу износи згодан један предлог. И ми га саопћавамо и дај Боже да га позвани прихвате ради користи и среће народне. У том се чланку каже: За Србе ратаре у Хрватској и Славонији може у овом случају много да учини наш „Савез српских земљорадничких задруга." Осим тога, што би требао дотирати задруге већим

Чувајте м остављајте сваки бреј овога листа, јер &е ваи требати ј « послије. да га чнтг