Srpsko kolo

Гтр. 8. њих педесет самијех приправника, а двојица пакрачких грађана. Ови млади људи откидају ево од својих уста, па плаћају претплату за „Српско Коло" и помажу га тако, настојећи, да се оно узмогне што више раширити по народу. Свима овима прилагачима и претнлатницима нека је хвала и дика и Боже дај, да се и многи остали угледају на ове лијепе примјере. Што можеш видјети одавле Србине ратаре ? Можеш видјети то, да и учени људи и ратари увиђају, како овај народни лист лијепо и поучно пише за народ, како је он дакле потребан народу као кора хљеба. И онда је јасно као сунце, да га браћо, Срби ратари, пригрлите објеручке, да га препоручујете један другоме, да се тако што впше рашири по народу нашем. Двије круне и четрдесет потура годишње што ћете их дати за овај народни јшст многоструко ће вам се исплатити, упућујући вас на све што је добро и корисно и обавјештавајући вас о свему. Помозите ви њега, па ће помоћи и он вас! Шта се зОива у нас и у свијету. Чиновници траже веЋу плаЋу. Сви чиновници траже сада да им се даде већа плаћа. Ових дана дошли су и предстојници у Загреб бану, и молили га да им се повиси плаћа, јер с овом не могу живјети. И како се чини, они ће постићи што желе. Али све некако изгледа да ће се опет највише дати великој господи, а а она сиротиња, учитељи, подворници, стражари и други, који су најслабије плаћени, остаћекраткихрукава. Шта да ми кажемо на ово? Истина је, да су чиновници у другим земљама боље плаћени него код нас. Али у тим земљама и народ много боље стоји него наш, и за то ми не можемо чиновнике плаћати онако како су плаћени у другим земљама. У сиротињској земљи не могу чиновници бити господски, богато плаћени. За то би чиновници, ако хоће добру плаћу, морали гледати скупа с народом, да се најприје уклони биједа народна, да нам Маџари не господаре с нашим порезима и државним новцима, и онда би с образом могли од народа тражити бољу плаћу. Док тога не буде, дотле ће чиновничке плаће бити терет народу. А кад народ види да чиновници с њим дијеле добро и зло, да се брину за његов напредак, онда ће он радо пристати, да им се даде боља плаћа, јер ће то бити заслужена награда. Промјена код хрватско-славонске владе. Досадашњи предстојник за црквене и школске послове (за „богоштовље и наставу") Армин Павић отправљен је у пензију. На овом мјесту није учинио ништа за напредак школски, за то нико и не жали за њим. На његово мјесто долази вировитички велики жупан из Осијека Левин Чаврак. Био је полицајни чиновник у Босни, а касније црешао овамо. Како се није бавио школом, слаба је нада, да ће и он што учинити за школу. На Чавраково мјесто за жупана у Осијеку дошао је један млад спахија славонски Антун пл. Михаловић. Има му истом 36 година, а већ је допро дожупана.

Год. Ц.

Српски краљ Петар путује сад у недељу у Софију у госте бугарском кнезу Фердинанду. Краљ Петар настоји да на Балкану између јужних Словена влада мир и љубав, јер се они само у слози могу одржати. Кад би и други владари на Балкану схваћали ову слогу и споразум као краљ Петар, друкчије би птице певале јужним Словенима. Надајмо се да ће овај пут краља Петра донети среће и Србији и Бугарској. Аустрији није право, да се јужни Словени: Словенци, Хрвати, Срби и Бугари споразумевају између себе, зато предузима све само да их завади и покрви. Ако јужни Словени буду имали памети, неће се дати заводити више од непријатеља свога. Српска црква у Босни. ГТотврда закона (статута) о народно-црквеној самоуправи у Босни и Херцеговини као да је запела. Аустријски посланик у Цариграду тражио је од патријара Јоакима, да Синод цариградски потврди онако, како хоће босанска влада и Аустрија, то јест да друга вјера поставља митрополите у Босни. Народни прваци неће да пристану, у Синоду имаде владика, који то одобравају, и изгледа да ће се преговори с босанском владом прекинути, а патријарх цариградски Јоаким могао би пасти са столице патријарашке. Кажу за њ да је од Аустрије примио и жутих дуката, да се бори за њу. Различне вијвсти. Пољаци и Срби. У Пруској има три милијуна Пољака, и они шаљу успркос највећем притиску и успркос скученом изборном праву шеснаест посланика у пруски сабор. У Галицији (у Аустрији) има 4 милијуна Пољака и имају у бечком сабору седамдесет посланика. У Угарској има петсто хиљада Срба, немају ни једног посланика. У Хрватској и Славонији има Срба седам сто хиљада, па немају опет ни једног правог народног посланика. Је л' те да је то жалосно? Да буде боље по Србе, стоји само до њих.

Позив на претплату. Молимо све своје читаоце и претплатнике, који нам дугују за лист, да обнове претплату, па да им не обустављамо листа. Овај народни лист тако је јефтин, да га може и највећи сиромашак држати. Са свију страна стижу нам признања, како је лист добар и како је за народ, па онда, драги читаоци, и ви њега не заборављајте, него уредно обнављајте претллату. Претплата је тако мала, да не може бити мања, па ако се још уредно не обнавља, куда ће лист. Дешава се да многи на купону, када шаљу новац не назначе тачно свога мјеста и поште, а онда, ако шаљу за њих више, да не напишу свијех претплатника, него само своје име, па не знамо онда, како ћемо новац разрачунати. Молимо дакле све да при слању новца тачно означе мјесто, пошту, за кога се све новац шаље и за коју четврт. Уредништво и управа ,.Српског Кола".

СРПСКО коло

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде Будисављевић.