Srpsko kolo

Грд II,

СРПСКО коло

Стр. 7.

још они истк старииски, још на данашње вактове, код толикијех нашијех незгода, па код толикијех нашијех свештеника, учитеља, трговаца и другијех школованијех људи, који би требали да тријебе и тјерају оваке глупости. Та и ти, брате, размисли само; један сиромах, иза кога остаје шестеро сирочади, без очинске руке и бриге, наређује на самрти, да му се пред душу учини на погребу весеље са '$0 ока вина и волом меса и тиме лишава своју сирочад трећине оставштине. Па то наши људи, који не би требали, равнодушно гледају. Трговац и механџија ради тога да пазаре грош вшце, ни да спомену да је то неваљала ствар. А овај свештеник? Та по њега још горе! Њему је то правило, њему је то дужност — света дужност, да на сваку своју овчицу пази. А, дашта је неуки и.неписмени сељак него један бравак, кога треба пастир да чува од свију незгода. Па држи ли се овај и оваки свештеник те дужцости своје? — Јок оно! та ето чули сте како је овај на погребу био и ту страшну ману пратио, па нп рпјсчп да је прозборио, ко.јом би народ одираћао са клизавог пута, који га води у пропаст. Да, брггћо. Ова нашег народа заблуда, да се мртви сртки сахрани,, да се срискм по два три дана слави, да се Србмн сриски ожени, ноди наш народ путом, којим се сриски пропада. И вјерујте ми ја сам више него увјерен, да су оваке сриске ствари, више него ишта учиниле, да се лани Невесиње покренуло на селидбу. Ето што ти је прости народ; убио амо све у главу, утукао све, па мисли тамо наћи објешсн комад. И опет вељу, да томе није само неуки народ крив, већ и други свјесни људи наши, који су дужни били, а и сада им је то света дужност да сав.јетују и уче народ, који јс слијеп код очију, и који је иаше миле српске обичаје изнаопачио, па мјесто да их пристојно скромно слави, он ради све саме глупости а све на своју рођену штету. Требало би на свакој литурђији, на сваком збору и договору, да напш духовни пастири поучанају народ у добру раду и штедњи. Требало би да трговци, учител.и и свештеници настоје да свака кућа српска има по један лист, ондје гдје има писменијех. А зато је најподесније и најбоље наше лијепо „Српско Коло", које нам и поуку и науку и забаву као. посластицу биранијем мило

звучнијем Језиком ..доноси да може,

како већ

рекох, најпростији разумјети. Та куд ћ.еш бољег задушја него неукога на пут прави окренути? Зато, браћо Срби, почнимо у име Бога, сваки колико му снага допушта да из нашег народа искорјењавамо зле навике и обичаје, јер је народ тежачкп ослонаи, и. темељ свима осталим стадцжима. ..Дко он пропадие, пропадоше и сви

остали наши сталежи. Јер ако је народу, сел,аку моме, добро, добро ће бити и мени, па зато морам и ја њега помагати, рекао је један Србин трговац из Јасеновца, како то написа и јави „Српско Коло". У то име поздрављам своје Србе редом наоколо. Сељак Србин Херцеговац.

За „Срлско Коло".

У прошлом броју јавили смо, како је пречасни господин Стојан Зајелац парох у Великој Ператовици међу својим нарохијанима скупио 24 претплатника, за народни лист „Српско Коло" и тиме показао, да је овај лист заиста. народни лист, лист за народ, па према томе, да и воли своје парохијане, свој народ, када му препоручује „Српско Коло" Има доста још народне господе, која то такођер увиђа и препоручује нашем ратару овај лист, скупљајући претплатнике и ширећи га тако међу Србима ратарима. 'Има даље и таке народне господе, која се сама претплати на неколико бројева „Српског Кола", па се онда ови бројеви шаљу у различите крајеве српске онијем најсиромашнијим Србима ратарима, који не могу дати због свог великог сиромаштва годишње ни оне двије круне и четрдесет потура, а срце им иште, да читају овај народни лист. Тако је на договору пријатеља српске самосталне странке у Адашевцима у Сријему сабрано за „Српско Коло" дванаест круна, а приложи пречасни господин Влада Обрадовић парох у Адашевци.ма четири круне и осамдесет потура за два примјерка, господин Милан Јеврић, трговац у Јамени, двије круне и четрдесет потура за један примјерак, пречасни господин Миливој Борић парох у Илинцима [двије круне и четрдесет потура за један примјерак и господин Бранко Иванић свршени богослов двије круне и четрдесет потура за један примјерак. Осим тога на том договору дадоше ријеч и сви чланови извршног 'одбора српске самосталне странке за моровићски котар у Сријему, да постају претплатници „Српског Кола", а осим тога, да ће порадити, да се и други у њиховијем селима претплаћују на овај народни лист. Има их свега седамнаест, а међу њима свештеника, трговаца, но већина је Срба ратара. Ту се дакле засигурно можемо надати, да ће се повећати број претплатника „Српског Кола", када се заузму за њ први људи у својим мјестима. Недавно се вјерио на Удбини у Лици свршени богослов г. Јован Делић са госпођицом Анком Чанковићевом, кћерком честитог удбинског трговца г. Илије Чанковића и том приликом на приједлог свршеног богослова г. Данила Подунавца, скупљено је шездесет и четири круне. Од тога је послато „Српском Колу" двадесет и четири круне, а остало „Привреднику". Исто тако прије неколико дана јавио је управи и уредништву Српског Кола" учитељски приправник из Пакраца г. Симеон Војновић, да је скупио међу

својим друговима педесет и два претплатника и то Је