Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПСКО к л оло

Год, II

година, 24. октобра 1884., тадашњи бан гроф Кун Хедерварски. Он је тада помоћу жандарских бајунета у саборници и војске пред сабором променио саборски пословник, како је хтео и учинио је, да опозидија не може спречавати влади и већини да ради у сабору што хоће. Заједан закон може већина одредити после три дана расправе да се расправа заврши, да се изабере још један говорник од опозиције и владине странке и онда је расправа готова. Као што је Кун урадио тада у Загребу, тако хоће Тиса сада у Пешти. Он је преваром некако протурио 18. вовембра нови пословник, као да га је сабор прихватио и хоће да у сабору, који је требао бити отворен у уторак, влада помоћу тога новог пословника. Али у уторак дошли су опозиционалци Мађари и направили у саборници чудо и покор, разлупали, где је год што било и тај дан не беше седнице. Сутра дан у среду прочитано је краљевско писмо, којим се сабор отвара и седница је затворена. Али у четвртак дошло је опет до чуда и покора у сабору, јер од галаме, буке и гужве није се могло расправљати. Опозиција не да Тиси да говори, а председника Перцела већ је отерала и он не председава, јер је тобоже болестан. Тиса хоће да вреди нови, тако звани Данијелов пословник, опозиција опет каже, да вреди стари пословник. Најугледнији и најпаметнији људи оставили су странку Тисину и прешли у опозицију, али Тиса • не попушта. Он каже да ће помоћу војске и жандара извести оно, што хоће и што је наумио. Занимљиво је, да Тису помаже гроф Кун Хедерварски, који је врло добро примљен у Бечу и који се свети сада ради тога, што га је опозиција лањске године срушила са столице министра председника. Изгледа да је један од главних људи који све ово у Угарској ради, гроф Кун Хедерварски. С њиме се удружио гроф Тиса, јер су и онако родови, па сад ће да страда, пропадне и уништи се оно, што су Мађари тешком муком и крвљу отаца стекли за се. Нама Србима, као и другим немаџарским народима, није баш жао што су Мађари доживели грофа Тису и грофа Куна. Сви они без разлике тако газе народе немађарске, па нека и они виде, шта насиље значи. Угарски је сабор за немађарске народе затворен, јер сила Бога не моли, па им неда у сабор. Али народ је рекао и то: Свака сила за времена, а невоља редом иде. Српска народна скупштина у Београду отпочела је своје расправе 1. (14.) новембра. Српска је скупштина оно што ми зовемо сабор. Краљ је исту отворио говором, а на његов говор одговорила је скупштина писмено — адресом. Приликом овом, кад се шиље краљу писмен одговор, било је више сати говора у скупштини. Особито је важан био говор г. Стојана Рибарца, вође нове народне странке. Он је у свом говору осудио оно братимљење српских и мађарских трговаца, јер се таким састанцима вређају осећаји Срба с ову странз'' Саве и Дунава. Он је говорио и о Босни и

Херцеговини и страдању народа српског у тима крајевима. На говор Стојана Рибарца, који је један од најбољих говорника у скупштини, одговорио је између других и сам министар спољашњих послова Никола Пашић. Он ј'е у свом говору обележио питање Босне и Херцеговине као питање међународно, које се једнострано не може решавати, то јест другим речима: судбину Босне и Херцеговине неће решавати АустроУгарска сама, него ће се то решити одлуком свију великих сила, које су потписале берлински уговор. Одмах је на ово скочила бечка и пештанска штампа и ударила на Пашића, јер њих љути, кад се говори о овим заузетим покрајинама — и то у српској скупштини. Ових дана дошло је до промене министарства у Србији. Из министарства иступила су тројица радикала самосталаца, а на њихово место дошли су умерери радикали. Већину у скупштини сачињавају умерени и самостални радикали, а опозицију народна (Рибарчева) странка, либерали и један социјалиста. Одговори уредништва, Брату сељаку Стојану Метикошу у Бијеле Воде. У твојој ствари због градње штале пошљи све списе, које имаш у рукама, на наше уредништво, па ћемо ти дати савјета, како да помогнеш себи, ако се уопће може помоћи. Ми ћемо још и у овом листу писати, како и од кога треба тражити дозволу за градњу зграда. Да си нам жив и здрав!

/7 Гч '^ 7 ^/27 '^7 -^7 -^7 -^7 §? -^7 -^7

Р 1 Ф)

Ф Ф

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жел=>езних завојних капака р. СКРБИЋ Илица 40. - ЗАГРЕБ — Илида 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТине Фабрицате

Дјеновници бадава и Франко.

604. 5—24.

'•^7-^7-^7-<г7-^7.^7•^'•^7-^7-^7'^7 -^7 -^7-^7

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде БудисављевиЋ.