Srpsko kolo

Год. II.

СРПСКО коло

Стр. 11.

а посепце наше задругарство, па да на сходан начин сваком приликом и згодом парохијане своје о раду Савеза Српских Земљорадничких Задруга извјештава и колико год може са своје стране доприноси томе, да ријечи и смисао закључка седмога конгреса: Србине не испуштај земље из шака, узможе дочути и разумјети и пошљедњи Србин на пошљедњој тачци српској, у пошљедњој колибици српској. Овом лијепом дјелу не треба даљег тумачења и хвале! Чиме се баве неки српски учитељи и свештеници. У Орловату у Банату основала се недавно мађарска државна задруга. Осим једног до два Словака сви остали у управи су Срби и то српски свештеник Брашован и његов зет српски народни учитељ књиговођа је те задруге мађарске. Нијесу та господа могли основати српске земљорадничке задруге, него увлаче наш неупућени свијет у оно, што не разумије. А главни покретач био је опет српски народни учитељ из Српског Елемира Драгомир Сиротановић, који се около возао на каруцама мађарским и обрлатио наш свијет. Ту сву господу издржава српски народ, а она му ево ради о глави. Мађарска банка за насељавање. Новине из Будимпеште прије неколико дана донијеше вијест, да Мађари оснивају банку с капиталом од 5 милијуна круна, којој је сврха куповање земље међу немађарским народима, па да је онда парцелира међу мађарске насељенике. Ево дакле велике опасности за све који нијесу Мађари, па према томе и за српски народ у Угарској. И Мађари добро знају, да су сељаци, који имају земље, најјачи ступови отпора народног против ма каквих навала, док се радници без земље, особито по градовима брзо одрођавају и заборављају своје име и свој језик. За то ће ово друштво и друга, која ће за овим доћи, гледати, да међу Србима и осталим немађарским народима утискају мађарске насељенике, купујући за њих земљу. Дакле не само земља имала би да пријеђе у руке овијех мађарских насељеника него би они настојали, да Србима и осталима немађарским народима одузму са земљом и њихово име и језик, да их помађаре. Наступају дакле тешка времена за српски народ у Угарској. Српска народна господа треба сад да прегну свом снагом, па да упућују и окупљају Србе ратаре, да свој новац улажу у своје српске новчане заводе, да оснивају своје српске земљорадничке задруге и да не допуштају, да ни стопа српске земље не пријеђе у мађарске руке. Због свог немара изгубили смо досад силну земљу, док наш непријатељ није овако био наоружан милијунима. А што ће бити тек сад, када се наш непријатељ овако спремио, ако ми и надаље останемо немарни као досад. Манастирски приходи. Наш Саборски Одбор у Ср. Карловцима у својим пошљедњим сједницама установио је прорачуне свију наших манастира. Према овијем прорачунима били би у год. 1905. укупни приходи манастирски 812 тисућа круна, а расходи 645 тисућа. Према томе чист приход износио би 167 тисућа круна.

Отале би половина ишла у манастирски фонд, а половина у клирикално-школски. За г. 1903. унијело је 15 манастира 40 тисућа круна чиста прихода, а остали још нијесу послали. Највише чиста прихода дао је манастир Гргетег, наиме 23 тисуће круна и манастир Св. Ђурађ 10 тисућа круна. Манастир Крушедол дао је 202 круне. Парастос погинулим Србима и Бугарима. 28. новембра приредила је уједињена српска и бугарска омладина у Биограду и у Софији иарастос српским и бугарским војницима, који су погинули у несрећном рату г. 1885. код Сливнице и Пирота. Познато је, да су тај рат изазвали они, којима иде у рачун, да се крве браћа Срби и Бугари, а омладина српска и бугарска овим хоће да покаже, да су и Срби у погинулим Бугарима изгубили своју браћу, а исто тако и Бугари у погинулим Србима. Ово уједно треба да опамети све нас јужне Словене и Србе и Хрвате и Бугаре и Словенце, па да увијек држимо један за другога, пуштајући један другом, да се зове сваки својим лијепим именом словенским. Када би се ми увијек, тако лијепо слагали, онда и наши непријатељи не би нас могли завађати, да се крвимо за њихову корист, онда би и нашој браћи у Старој Србији и Маћедонији олакшали њихово тешко стање, па и иначе у свему бисмо били напреднији. До Валтазар БогишиЂ. У уторак 7. (20.) децембра 1904. навршило се 70 година великом српском научнику др. Валтазару Богишићу. Он је српску књигу и науку обогатио великим даровима свога ума, те се народ српски може њиме поносити и зажељети, да још поживи на корист и дику своме народу. Српска народна скупштина и Русија. Народна скупштина у Биограду, у својој сједници од 7. (20.) децембра исказала је своју љубав Русији и руском народу. Предсједник скупштине саопћиоје наиме скупштини, да је на дан св. Николе био у руском посланству и у име народне скупштине поднио честитку поводом годовнога руског цара. Том згодом је зажелио, да Русија и руска царска кућа напредују за добро цијелог Словенства. Скупштина је то једногласно одобрила, те ударила у клицање Русији и цару Николи у знак љубави цијелог српског народа према великој словенској Русији. Указ руског цара Николе. Руски цар Никола послао је државном савјету указ, којим га позива, да из ради основу за усавршивање државних уредаба. На првом мјесту има се што боље уредити живот руских сељака. Особито је важно у том указу, да се има увести јединствен ред у судству, како би сви људи из свију сталежа били једнаки пред судом. Радницима у фабрикама биће поможено што ће се увести државно осигурање радника. Даље цар хоће, да се уреди вјерско питање у Русији и да новине могу слободно писати. Државни савјет у што краћем року донијеће затијем своје приједлоге, па ће онда све то бити уређено. Сав руски народ поздравио је одушевљено овај указ свога цара, који је тиме свом народу дао лијеп божићни дар.