Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. II.

зика. Која школа не буде томе одговарала, биће затворена. — Иначе се тамо спремају сада избори за сабор, па ће и Срби ступити у изборе. Хоће ли бити успеха и хоћемо ли послати ми Срби својих људи у сабор, не можемо унапред рећи, али радило се и спремало није ништа, па неће бити никаково чудо, ако приликом избора не постигнемо никаква успеха. -— Привредно смо имали у Угарској успеха, јер су и у најдаљим крајевима, до којих Срби у Угарској допиру осниване земљорадничке задруге. Око Арада, одакле се одселило пре сто година преко сто хиљада у Русију, основано је у овој години неколико земљорадничких задруга, и то је добар знак. То су као наше прве страже, које одбијају нападаје туђинске на народ српски, па зато их морамо и помагати, јер олакшавамо и сами себи борбу с туђицом, борбу са Маџаром и Немцем, који хоће да нас преплаве. У Хрватској и Славонији, а тако исто у у Далмацији немамо да забележимо никаквих крупнијих политичких догађаја. Између млађег нараштаја хрватског и српског долази до зближавања, и ако у томе будемо напредовали, биће боље и Хрватима и Србима. Кад се они међусобне кољу, онда се наши душмани увек смеју и тару дланове од радости. Срби посланици у хрватском сабору у Загребу нису ни ове године учинили за свој народ ништа, јер њима није до народа ни стало, већ до своје користи и рачуна. Сви су они у владиној странци и они сачињавају „Српски Клуб", али Сртки само по имену, јер су сви чланови владине пришипетље — маџарони. — Привредно смо напредовали и у Хрватској и Славонији и Далмацији. Ето, тако стајасмо у прошлој години. Дај Боже, да до године будемо стајали боље и да с већим весељем узмогнемо рећи, једни другима: Христос се роди! — Ваистину се роди!

Клетва за клетвом. — Српока народиа песма. Девојка се у Дреновцу купа: Баци сукњу у зелену траву, А кошуљу крај воде Дреновца; Прикраде се овчар од оваца, Те украде кошуљу дјевојци. Љуто куне Дреновка девојка: „Ко то моју кошуљу украде?

„Трипут му се иљадиле овце! „А коњи му поље прекрилили! „Пшеница му по долу полегла, „А по брегу на срп навалила!" То зачула овчарева мајка: „Ко то куне мојега овчара? „До јесени у мом двору била! „А до друге и чедо родила! „Ја му б&ба кошуљу справила!"

Српска повјест. 2. Сеоба Срба. Оставили смо Србе у прошлом броју, гдје око триста година послије Христова рођења живе у миру са осталим Словенима у данашњој југозападној Русији. Али иза тога мира дођоше брзо немирна времена. Као да је нека виша моћ наредила, стадоше се комешати народи у Европи. Па да збрка буде још већа нагрнуше из Азије читави ројеви страшних дивљих народа Хуна, Авара, Алана и других дивљака, ударише на оне народе, који су најближе били Азији, потискоше их, а ови куд ће, ударе на оне пред собом, ови опет на своје предњаке и тако настаде страшно комешање, које људи прозваше: сеоба народа. Читавих триста година проламало се небо од звеке мачева, лупе топузина, звиждања стријела и јаука рањеника и самртника. Милијуни људи пропадоше, силне се државе распадоше, а доста и читавих народа нестаде са лица земље као снијега под сунцем .прољетним. А народа није било, који у то доба није промијенио свога сједишта. Било је бојева, гдје је у једном дану знало до двјеста хиљада мртвих и рањених пасти, а потоци крвљу потећи. У то тешко доба богме није добро било Словенима, па ни Србима. Они су били први на ударцу дивљим народима азијским. Којигод је из Азије дошао, преко Словена је прегазио. Али Словена је било као листа на гори, пијеска у мору и звијезда на небу, па их нико није могао истријебити. Само што су се и они морали помицати из своје старе постојбине и тражиги нову, ударајући на народе пред собом. Тако је било и са Србима. И они се полако стадоше помицати из своје дједовине, док не стигоше на међе грчког царства, у ком је било много опустошених, празних земаља, што их опустошише разна дивља племена. Но двије стотине година прошло је откад су се Срби кренули из старе домовине и стално населили у новој отаџбини, у грчком царству. То је било око године 630-те послије Христова рођења, дакле прије хиљаду и триста година.