Srpsko kolo

БрОЈ 9. Загреб, 1. (14.) маја 1905. ГОД. Ш. Излази два пута вма т> м ,- дп ш. —. Огласи рачунају се по — у мјесецу — Јрт НрЧк ^Ч| шИ&к Ц АВ&тк Ш № И цјеновнику. Ако се ви999 I Н 1 II II В ВЈ1 В В Л В В ВВ В ■ ше ? д т р и п х та у»ртт «г 11оп11 К1ЈЛ11 на четрт ГОД. К 60 Николићевој улици бр. 8. За друге земље: на ГО- Писма се шаљу на уредагаМЧВЕ НАРОДНИ ЛИСТ Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) «»&■* Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Прнлике у Угарској и ии, Дуга борба, која се води између Пеште и Беча, још није свршена. Гроф Стеван Тиса стоји и данас на челу владе, и ако је у сабору већина посланика против њега. Не попушта Беч, не попушта Пешта, па се борба између њих води мјесецима већ, и нико не може тачно рећи, како ће се она свршити. Између осталог Мађари траже у заједничкој војсци, коју даје Угарска, мађарску команду мјесто дојакошње њемачке, а Беч опет не да, јер хоће да у свој заједничкој војсци влада и даље само њемачки језик. Осим тога траже Мађари, и ако не одмах, и друге ствари, тако да би Угарска била сасвим засебна држава од Аустрије, с којом би имала само заједничког владара и друго ништа. Али за сад им је главно мађарски језик у војсци, који би се могао одмах увести. И за то ето та дуготрајна борба. Вође опозиције, која има већину у сабору, преговарали су с краљем неколико пута, али до споразума није дошло. Натеже се и на једној и на другој страни, али за сад нико не попушта. Сва се мађарска опозиција од неколико странака удружила и бори се удружена. Да ли ће Беч попустити и опозиција саставити своју владу, или ће се можда распустити овај сабор, па одредити нови избори, то се не зна. Видјећемо наскоро. Важнија је ствар, која се тиче нас у Хрватској и Славонији. Као што се зна, сабор загребачки из своје средине шаље у Пешту четрдесет одасланика, који у заједничком сабору У Пешти заступају Хрватску и Славонију у онијем стварима, које су заједничке нама и Угарској. Тијех четрдесет одасланика изабрано је само из средине мађаронске владине странке. Они су се за пошљедњих двадесет и више година свезали с мађарском либералном странком, која је досад била на влади у Угарској, и ра-

дили су све оно, што је та мађарска странка захтијевала. Није нашој мађаронској четрдесеторици стало било до добра и користи ове земље, коју су морали заступати. Они су добијали годишњу плаћу од преко три хиљаде форината, мађарској влади одобравали су, а у својој земљи, у Хрватској и Славонији, помагали су опет политику грофа Куна Хедерварског, који је наше правице укидао, једну за другом. Бечу је то било по вољи, јер је либерална мађарска странка и влада живјела с Бечом у споразуму. Али сад се лист окренуо. У сабор је дошла у већину мађарска опозиција, и сад четрдесет хрватско-славонских одасланика не знаду, шта ће и куда ће. Неће против Беча, а боје се мађарске опозиције, која може доћи сутра на владу, па куда ће онда. Самосталне политике нијесу као заступници краљевине Хрватске и Славоније знали никад водити, него су увијек били оруђе у рукама Беча и Пеште, а за то им се опет добро плаћало. Сад се у пештанском сабору расправља о адреси (писму), коју шаље сабор владару. И четрдесеторица хрватско-славонска дала је некакву изјаву, у којој каже, да је противна мађарској команди у војсци, али ако Мађари отму то од Беча, онда и они траже да се у Хрватској и Славонији у заједничкој војсци уведе хрватска, или како ми Срби увијек кажемо, српска команда. Иначе увјеравају Мађаре, да су они њима вјерни и одани. Ето, видите, како су дволични, па за то их у пештанском сабору и грде и њихови дојучерашњи савезници и опозиционалци, и они су данас чардак ни на небу ни земљи. Они би радо да буду и слуге Беча и да се не замјере Мађарима, ради би, да сједе на двије столице. Кад би били људи, они би отворено и одлучно устали и рекли: Хоћемо и тражимо за своју

Чувајте и остављајте сваки број овога листа, јер ће вам требати и послије, да га читатд^у