Srpsko kolo

(ЈТр. 8.

СРПСКО коло

Год. III.

Нови зајам краљевине Србије склопљен је повољно и износи 110 милијуна. Од тога ће се употребити 43 милијуна за оружање војске, 30 милијуна за нове жељезнице у Србији, а остало на отплату старијих зајмова и друге потребе. Стање у Старој Србији и МаЋедонији не мења се ни мало на боље. Кољу се међу собом чете, а јадни народ страда и бјежи у — Америку.

Разлинне вијести,

Распоред рада на осмом конгресу Српских Земљорадничких (ратарских) Задруга у Дарувару. У уторак 17. (30.) маја у 3 сата после подне предавање свештеника Радослава Марковића: 0 раскошу (моди) и осталим штетним навикама нашег народа, затим разговор о том питању и рдсправљање. У среду 18. (31.) маја: Призивање Св. Духа у 8 сати прије подне, Главна Скупштина Савеза у 9 сати пре подне, Главна Скупштина Централне Касе у 10 сати пре подне. Нове српске земљорадничке (ратарске) задруге. У Лици је ово дана потврђена и обнародована српска зекљорадничка (ратарска) задруга у Суваји (удружење са неограниченом одговорношћу). С овом задругом је сада у Лици 13 српских земљорадничких (ратарских) задруга. Заиста је крајње вријеме, да се и у том нашем крају народ креће и у задругарско коло хвата. Нигдје не зна нужда и потреба, ваљда, стиснути као што у Лици. Колико у тој нужди и невољи могу да учине земљорадничке' (ратарске) задруге, није потребно ни говорити. Они, који не вјерују, нека оду у ма коју већ основану задругу. Ондје ће чути и видјети, шта је земљорадничка (ратарска) задруга нашем народу у Лици. Даљеје потврђена и обнародована српска земљорадничка (ратарска) задруга у Нерадину (удружење са неограниченом одговорношћу.) Свега је сад у Сријему 60 српских ратарских задруга. Колико вреди једно птичје гнездо. Сваки зна, како деца упропасте силна птичија гнезда, алише зва сваки, колику штету тим деца почине. А колико је штета, ево читајте па знајте: Рецимо да је у гнездима петеро птичића. Сваком треба на дан педесет гусеница, свима дакле на дан двеста педесет. Храњење траје у гнезду различито код разних птица, али просечно траје тридесет дана. За тридесет дана потроше птичићи из једног гнезда седам хиљада и петсто гусеница. Свака гусеница поједе на дан толико листа и цвијета, колико је сама тешка. Рецимо да наданједна гусеница поједе само један цвет, од ког би било плода, то поједе за тридесет дана тридесет цветова, а седам хиљада петсто гусеница поједу за месец дана двеста двадесет и пет хиљада цветова. Ето колико вреди само једно птичије гнездо у воћњаку и близу воћњака. Помислите, колико би било гусеница, да нема птица. Али деца не знаду за то, па тамане птичја гнезда. Птице су велика благодат за воћњаке, за то их треба пазити а не затирати. Француски краљ и обесни властелин. Лудвиг XII. француски краљ беше добар владар и добар отац

своме народу. —■ Једном приликом дочује Лудвиг, да је неки властелин истукао сиротог земљоделца ни крива, ни дужна. — Лудвиг заповеди, да „господин властелин има доброту, к њему доћи". Властелин дође и краљ га остави на ручку, али потајно заповеди, да му све даду, само не хлеба. — После ручка приђе краљ властелину и рече: „Вас су добро почастили на данашњем ручку". — Властелин одговори: „Лепо су ме почастили, светли господару, али није било хлеба, а за живот, господару, хлеб знате, треба". Краљ намршти чело и рече му: „Господине! Пошто вам хлеба за живот треба, поступајте лепо с оним, који даје хлеба". Чланак о комасацији морао је заовај број изостати јер није могао стати. ' Дужницима „Српског Кола". Ми смо у прошлом броју „Српскога Кола" опоменули своје дужнике, који добивају лист, а не обновише претплате, да то одмах учине. Мноји тога ни до данас не учинише. Који то не учине што скорије, ми ћемо најприје изнијети у „Српском Колу" колико има у ком мјесту немарних платиша, а ако и то не помогне, онда ћемо им штампати имена у листу, па нека остали свијет чита њихова имена. Надамо се, дадо тога неће доћи, него да ће сви наши дужници учинити своју дужност и обновити претплату. Не ради се ту о великим новцима, него о цигле двије круне и 40 потура, које може дати и највећи сиромашак. Сваки добро зна, колико је дао за лист, и колико га већ дуго добива, па према томе и колико је дужан. Дакле још једном сваки дужник нека пошље претплату што прије, да не морамо и лист обуставити немарним платишама. Уредништво и управа „Српског Кола".

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жељезних завојних капака

Р. СКРБИЋ Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илида 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТине ============= Фабрш<ате ============ Цјеиовници бадава и Франко. 604. 5-24

Штампа: Српске Штампарије у Загребу.

Одговорни уредник : Буде БудисављевиЋ.