Srpsko kolo

Стр. 4.

СРПСКО коло

Год. III.

ножем цара њена. Кад су се дани страдања и мука спустили над српским народом, име и дјело Милошево соколило је српски народ више него ишта друго и није дало да српски народ клоне. „Ми смо Обилића сој, ми никад не смијемо клонути ни изгубити главе" говорили су наши стари и срце им се пунило опет храброшћу и јунаштвом и вјером у боље дане. Будимо и ми готови за ствар српску и народну све урадити и све претрпити, па ћемо сами ми или наши синови дочекати боље дане. Да не би дјела Милошева размилили би се Турци као бујица онога часа по свим земљама српског народа и подвргли би га цијела у ропство. А овако су Срби још неколико десетина година остали слободни. Но, о томе ћемо говорити други пут.

Сребрна бурма. Кујунџија, тако ти заната, Скуј ми бурму,-ал немој од злата! „Шехерлија, мој л'јепи делија, Није за те сребрно прстење." — Кујунџија, тако ти заната, Скуј ми бурму, ал немој од злата! „Саковаћу, шерлија делија: Ал што ће ти бурма сребрница?" — Ја ћу бурму да метнем на руку Најмилијој, најљепшој дјевојци. Има Босна злата и златија Довољане за господу бане, Ал је једна Бјелана Тузланка Што јој круна кроз чело просјава; Она неће ни за којег бана Само хоће за ме сиротана, Који злато не харчим на бурме Већ дукате сиротињи д'јелим. „Снохватице" Змајовине.

Руско-јапански рат, П\?т Рожественскога у Дзију. Цео свет стоји запањен пред великим делом, које је до данас урадио, на чудо читавоме свету, адмирал рускиРожественскиј. Прошао је огроман део света из Европе у Азију. На путу је имао великих неприлика, али их је он јуначки савлађивао. Кад му је код Хула у Енглеској намјештена била мрежа, Рожественскиј ју је немилосрдно раскинуо. На острву Мадагаскару био је око два месеца. Јапанци су и Енглези викали, да то не би смела Француска допустити, али се он није на то обазирао. Кад је дошао У Азију, свет је питао којим ће путем ударити да доспе у јужно китајско море, куда ли ће обилазити, како ли ће проћи. Рожественскиј је ударио најкраћим теснацем и на изненађење

свију прошао без икакве штете најживљим трговачким путом. Баш за то је срећно и прошао. Ту се у индокитајским водама француским налазио преко месец дана чекајући Њебогатова, док овај стигне с другом ескадром. Јапанци су се дерали, Енглези викали, да то Француска не сме учинити, али је Рожественскиј мирно чекао и дочекао Њебогатова и кренуо напред. Сад се опет свет питао, куда ће Рожественскиј и којим путом. Било их је неколико на избор. За најкраћи говорили су да је најопаснији и да је минама јапанским посут. Он је изабрао баш тај, и у суботу био је у близини Тоговој између Кореје и Јапана на корејскоме путу. Ово, што је Рожественскиј до сад учинио, велико је дело, које ће у ратној повесници бити убележено као једно од великих дела. Битца на мор\Ј* У суботу је по подне започела љута битка између Рожественскога и Тога на путу између Кореје и Јапана. Ту се Того спремао дуго времена да дочека Рожественскога. Сукобили су се. Како је битка испала, колико су Јапанци изгубили, колико Руси, не зна се још, јер званичних вести из Токија и Петрограда нема још. Све јапанске и енглеске вести говоре, да је побеђен Рожественскиј и да су Руси изгубили око неких десетак петнаест лађа. Колико су пак Јапанци изгубили, о томе нема вести. Неке, које су стигле из Шангаја у Петроград, кажу да су Јапанци изгубили више лађа него Руси. Вредно је споменути, да што год даље, све већма стижу вести, које говоре, да руски губитци нису онако велики, како су то прве вести јавиле, које су казале, да је Рожественскиј тако рећи уништен. Најновија вест. Према брзојаву ЉињевиЋеву од 17. (30.) маја види се да је веђина руеких лађа уништена. Досад је у Владивосток утекла еамо крстарица „Аљмас". Мир без сумње мора гРусија сада склопити.

Комасација. II. По нашем се закону од 22. јуна 1902. о комасацији земљишта, комасација изводи на сагласан захтјев учесника. Само ако се комасација не може провести без честица, које су својином противника комасације, може се комасација провести и против воље појединих власника. Али за тај је случај потребно, да је комасацији привољела: а) или једна штина учесника, која од свега земљишта, што ће се комасирати, има иоловину ио катастралној