Srpsko kolo

Стр. 6.

СР11СК0 КОЛО

Год. 111.

'Ц :.ОШ ,4 С.

Шта нам пишу из народа. Стојан ДукиЋ опЋ. биљежник и управитељ опЋине у Црквенои Боку. Прије 12 година одијелили-смо се о;г опћине Стазе, желећи само да избјегнемо тиранији бившег начедника Јоце Груборовића, па кад нам је Земаљска влада диобу од Стазе дозволила, ми смо сви у радости пливали, јер смо мислили, да смо тиранију ИзбјегЗи и да ћемо се лијепо како треба моћи уредити. Нада је варљива па смо се и ми преварили. Стојан Дукић је прави ученик Јоце Груборовића, шта више, Дукић је надмашио свога учитеља, јер^ тираније и глобљ.ења, која Дукић на овом неуком и биједном народу изводи заиста су нечувена. ДалеК(Ј би нас одвело да све невоље и неправде овдје описуЈемо, ево неколико: Судбене позивнице непрестано по нашој и несретној опћини колају, јер Дукић са својим вјерним другом, Симом Турајлићем непрестано лажне тужбе саставља, лажне свједоџбе потражује, и тако недужне људе у несрећу баце. Као што рекосмо, Стојан Дукић кроз пуних 12 година на сваке начине кињи свој народ, јер кривотвори уговоре и друге исправе, варао је и само војно заповједништво 96 Барон Рамбергова пука, варао је и јавну болницу у Сиску, јер је новац од болесника утјерао, а болницу је преварио да је тражбина неуплатива, а напосљетку потрошио је са Симом Турајлићем

и 2400 круна опћинског новца, који нам је земаљска влада поклонила за уздржавање савских обранбених насипа. Преварили су и опћинско за^тупство код куповања зграда за биљежников стан, јер је продавалац нудио за 1200 форинти, а они су од народа покупили 1500 форинти. Стојану Дукићу за његов раскалашени и неморални живот никада новца доста није, а како би му и било доста. Бивало је више пута, да се нашло народних пријатеља, који су се вишим властима како на Дукића Стојана тако и на његова миљеника Симу Турајлића притуживали, али су сви народни пријатељи настрадали. Биједни овај народ само трпи и не смије ни ријечи да у обранбу своју проговори, јер га одмах уходе Дукића и Турајлића њима пријаве. Па тешко га оном, коме се они стану освећивати, онај се гањања доживотног неће лишити. Оволико за сада а други пут ћу вам наставити, како су и на какав начин Дукић и Турајлић заједницу Ивањског Бока продали.

За „Брпско Коло". Пријатељи „Српског Кола", знајући, како је оно корисно Србима ратарима, упућују их, да се претплаћују и скупљају му претплатнике, те тако настоје, да се што више рашири по народу. Тако је и г. Петар Манојловић из Бегтежа послао управи „Српскога Кола" К 7'20 као годишњу претплату за 3 скупљена претплатНика. Г. Милан Радишић књиговођа голубиначке штедионице у Сријему послао је К 5'40 као претплату за 7 скупљених претплатника. Овако би могди радити чиновници и осталих српских новчаних завода, којих има до 100, на би се „Српско Коло" знатно тако раширило. Г. Перо Боројевић из Петриње скупио је у сватовима г. Мпле Растовића трговца у Петрињи као лрилог „Српском Колу" К 18, које се имају употребити као претплата за 7 примјерака „Српског Кола". Тијех 7 примјерака шаљу се г. ЈБуби Мудринићу у Глину, који их онда дијели сиромашним Србима ратарима. Не само овамо код нас, него и у Србији нађе се народне господе, која се заузимље за „Српско Коло". Тако је г. Добривоје Влајић, инжињер у Београду скупио 9 претплатника за „Српско Коло" и послао управи нашој 27 динара. Преч. госп. Томо Савић парох у Ступовачи послађ је даље К 4'20 као претплату за 2 претплатника. Даље је г. Јосо Бастајић из Свинице приликом свог боравка у Загребу предао управи нашег листа К 18 као погодишњу претплату за 15 својих скупљених претплатника, преч. г. Душан Кнежевић парох у Карловцу К 2 као мјесечну претплату за 10 претплатника у Шегестину^и Шаканлијама. Г. Васо Наранчић трговац у Врепцу послао је К 4'20 за с! скупљена претплатника.

Шта се збива у нас и у свијету. У Хрватској и Славонији нема никаквих крупнијих политичких догађаја. Док се између Аустрије и Угарске ломи бојно копље, дотле Хрватска и Славонија мирно