Srpsko kolo

Стр. 8.

СРПС1С0 коло

Год. Ш.

заплијени новине, као код нас, па да изађу у полак бијеле, као што је изишао посљедњи број „Српског Кола". Пиши шта хоћеш, нико ти не брани. Коме није право нека тужи суду. Власт се у то не пача. Тако је у Србији. Имају тамо једне новине, што их плаћа Швабо, да руже краља Петра, јер честити краљ Петар смета Шваби. Швабо би 'волио, да је у Србији краљ какав неваљалац. Некима људима додијало, што те гшаћене новине руже краља Петра. Један од њих, велики господин, оде краљу Петру, па рекне: — Господару, то је превећ што те и те (он је рекао које) новине пишу. — Па шта пишу — пита краљ Петар. — Пишу свашта против вас, требало би томе учиннти крај. Не може човјек читати, што пишу. — Па кад не можете читати — вели краљ — ви не читајте, то је барем лако. То је краљ. Тај не гази закона, а у гдјекојој држави гази их сваки пандур, начелник и предстојник, а некмо ли већа „госпоштина". Зар није истина? Избори у Србији су свршени. Текли су свугде у најлепшем реду. До сада је изабрано 78 самосталних радикала, 50 старијих радикала, 14 либерала и националиста, 4 напредњака, 2 социјалисте, 2 радикала којп неће ни у једно од оба радикалска крила и 1 сељачке странке. Накнадни избори за 11 посланика биће у идућу недељу у Ваљеву, Смедереву, Алексинцу, Шапцу, Параћину, Неготину, Ужицу, Лесковцу, Прокупљу и Књажевцу, Српска читаоница и народна књижница у Каменици. У Каменици, пре краткога времена, основаше Србп своју читаоницу, где ће се скупљати у време слободно од пољскога рада и ту се заједничким читањем и разговарањем међусобно поучавати. •— Читаоница ће битп свечано отворена, кад буде довршена зграда, у коју ће она смештена бити. У читаоничкој згради биће сме штена и народна књижница, која ће — по досадањем изгледу — имати леп број најбољих наших књига за народно образовање. Од колике је користи овакав начин одмора не треба ни да говоримо ! Овај знак просветног напретка нашег народа бележимо са радошћу тим више, што је поникао и створеп настојањем самих наших ратара, који све више увиђају, да је поред рада на материјалном добитку — просвета једно од најглавнијих средстава, којима се данас водп народносна и животна борба. Тридесетогодишњица српске народне читаонице у Кореници. У недјељу 17. (30.) јула ове године слави српскл народна читаоница у Кореници у Лици тридесетогодишњицу свога опстанка. Најприје ће бити послије службе парастос за умрле чланове читаоничке, а у вече у просторијама „Хотела Тишме" пјеваће се пјесме и играти. Чист приход намијењен је благајници читаоничкој. Добровољни прилози примају се са захвалношћу. Нова Српска Земљорадничка (ратарска) Задруга. Основана је и одлуком Кр. Судбеног Стола у Осијеку од 24. јуна о. г. потврђена Српска Земљорадничка (ратарска) Задруга у Борови (удружење са неограниченом одговорношћу). Сад је у Славонији свега 30 српских земљорадничких (ратарских) задруга. Љетина и вријеме. У главном извјештају о стању усјева и о привредним приликама од 1. до 15. јуна каже се ово: Почетком јуна настало је по горском котару, у Лици и у Приморју кишовито, хладно и вјетровито вријеме, које је потрајало све до 15. јуна. У осталим крајевима Хрватске и Славоније одржало се лијепо, топло вријеме до 8. и 9. јуна, а послије тога дана пала је ту свагдје винш или мање издашна киша. Претежно тиха киша користила је готово* свагдје усјевима, који су се очито поправљали, те има изгледа на добру жетву. Једино је пречеста киша спречавала пољски рад, особито окапање кукуруза, а мјестимице су жита полегла и због преобилне влаге пожутјела. И магла им је мјестимице нашкодила у цвату, особито усјевима ражи. Поплава узрокована проломима облака и јаким кишама (око 9., 10., 11. и 12.) мјестимице је оштетила усјеве и замуљила ниске ливаде. Туча, која је у разним крајевима земље навалила око 2., У. 9. јуна, није по извјештајима проузрочила знатнијих штета, јер је била већином ситна и падала уз јаку кишу. Што дају пчеле на годину. Год. 1900. било је у Аустрији 995.281 кошница пчела. Те кошнице дале су 56 882. метарске центе меда, а 3-93. воска. За тај восак и мед добили су аустријски пчелари до седам милијуна круна. Срби ратари, гајите пчеле, јер вам она може да донесе лијеп приход, као што је то ево донијела и пчеларима у Аустрији.

Фабрика жалузија, ролета, дрвених и жешезних завојних напака

Р. СКРБИЋ Илица 40. — ЗАГРЕБ — Илица 40. препоручује своје признато солидне, тачне и јеФТине Фабри1<ате

1Џенавници бадава и Франко,

604. 5—2

Штампа : Српскв Штаипарије у Загребу.

Одговорни уредник: Буде Будисављевић.