Srpsko kolo
Врој 15.
^агреб, 1. (14.) авг^ста 1905.
Год. Ш.
Излази два пута у мјесецу ■Ф 9 9 Цијена за Аустро-Угареку: на годину К 2'40 на по године. К 1*20 на четрт год. К —-60 За друге земље: на годину 4 круне. Поједини бројеви 10 пот.
СРППКО КПЛО
НАРОДНИ ЛИСТ
Огласи рачунају се по цјеновнику. Ако се више од три пута увршћују, рачунају се јефтиније. 9 9 Ш Уредништво се налази у Николићевој улици бр. 8. Писма се шаљу на уредништво „Српског Кола народног листа". Руко— писи се не вра^ају. —
Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.)
Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"
I. 962-05. У име Његова Величанетва краља! Краљ. судбени сто у Загребу закључио је на предлог кр. државног одвјетништва у Загребу, да тископис отискан у повременом часопису „Српско Коло" од 28. српња 1905. број 14., и то: 1. Одломак чланка под насловом „Лов на српске ратаре" од ријечи „Још кад" до „порекли" (страна II., ступац 2, предзадња алинеја) и 2. Одломак из Различите вијести под насловом „Краљ Петар итд." од ријечи „Тај не" до „истина?" (стр. VIII. ступац 1, задња алинеја те вијести), твори учин злочинства увреде Величанства § 63 кз. те преступка §. 300 кз. Стога се изриче забрана даљег распачавања реченог тискописа, запљена се потврђује, заплијењени примјерци [имаду 'се уништити, а пресуда ова имаде се прогласити на челу првог будућег броја часописа „Српско Коло". Р а з л о з и. Читавим смјером и садржајем поменутог тискописа вређа дужно поштовање спрам краљу односно настоји се раздражити неистинитим казивањем и изопачивањем чињеница на мржњу и презир против органа владе у погледу њихова уредовања, што твори учин злочинства увреде Величан _тва § 63 кз., те преступка означенога у §. 300. Пресуда оснива се на §§. 6. и 12. т п. и §§. 32., 33. и 34. т. з. Кр. судбени сто У Загребу, 1. коловоза. 1905. Старчевић.
Молимо да се прочита. Ми смо више пута опомињали своје дужнике, да нам пошаљу дужну претплату. Некоји су послали а већина дужника није се ни осврнула на ове наше опомене. Наш лист је јефтин да не може бити јефтинији и намјера му је да помогне Србину ратару, да га о свему обавијести, што му је потребно у животу као Србину и грађанину. Са друге стране дужност је и сваког претплатника, да и он врши своју дужност према листу, који нема никаквих других извора за своје издржавање осим ове мале претплате. Ако се и та претплата не буде редовно плаћала, онда мора лист угинути поред великих трошкова, које мора да издаје за папир, штампање, марке, отпремање листа, зачиновнике, који у лист пишу и воде књиге и остало. Све то стаје великих новаца, јер данас нико не ради и не може да ради забадава. Зато и наши дужници треба једном да увиде, да им се лист не може слати забадава.
Кад смо дакле видјели, да не помажу опомене у листу, то смо опоменули у писму сваког дужника, колико нам дугује претплате до 1. јула 1905. т. ј. до половине ове године. Сваки, који добива лист на своје име, а није платио досад претплате, добио је тако писмо, па сад зна колико има да плати. Молимо сад све своје дужнике, да нам пошљу дужну претплату, јер ће се свима онима, који и послије опомене у писму не плате дуг, обуставити лист. Надамо се међутим, да до тог не "ће доћи, него да ће сваки дужник ту малу своту, за коју није ни вриједно толико писања и опомињања, радо уплатити за добро своје и за добро „Српског Кола". Уредништво и управа „Српеког Кола". Закони у кориет ратара у Србији. Познато је нама свима, какве је рђаве краљеве имала Србија у ових последњих 20 година. Они су хтели да све раде по својој пустој вољи, као да је Србија њихов спахилук, а српски народ њихов кмет. Али данас тога нема. Данас закони веле у целом паметном свету, да је народ у држави први. Он даје држави порезу у крви, војску и порез у новцу, он стога мора државом и управљати по својој вољи преко својих заступника. Српски краљеви, Милан и Александар, хтели су то право народно да отму од народа, па су се због тога непрестано свађали и клали са својим народом, јер је народ у Србији људски бранио своја права, док нису онако жалосно свршили. Данас влада краљ Петар, који као први грађанин чува и поштује законе и он је пример свакоме. Али у оним тешким и несретним пређашњим приликама знали су заступници (посланици) српског народа у Србији створкти тако добрих закона за ратаре, каквих ми овде још немамо.
Чувајте и остављајте сваки брај овога листа, јев ће вам требати и послије, да га