Srpsko kolo

Стр. 2.

СРПСКО коло

Год. III.

смрти Вукашинове, и да га онда није могао Вукашин убити. Тако је Руварац одбранио невина човека и данас се више не говори у књигама, да је Уроша убио Вукашин, отац Краљевића Марка. Код нас се исто тако учило, причало, певало и приповедало, да је Вук Бранковић издао на Косову кнеза Лазара, зета свога. Руварац је опет снажним доказима уверио сав мисаони свет, да Вук Бранковић није издајица, доказао, да га нико у прво доба после Косовске битке није за таког држао, јер није издао „цара на Косову", него да је та тешка клевета измишљена доцније и невин човек оптужен пред потомством најтежом клеветом, јер је најтежи грех издати род свој, народ свој. До Руварца опајали су нас многим лажним сликама из прошлости, па су нам и то говорили, да је сеоба Срба под патријархом Чарнојевићем у Бачку, Банат и Срем, била величанствени покрет, ту војска, ту сила, ту благо и богатство, ту ово, ту оно. Руварац је устао и казао, да смо ми бежали и спасавали се испред Турака, а аустријским ћесарима добро дошло, да употребе народну снагу против Турака за обрану своје државе. Обећавали су им свега и свашта. јер су знали да се Срби храбро боре, и та се обећања царска зову привилегије или повластице. До сад се код нас, па још и данас говорило и приповедало, да Црна Гора није била никад под Турском влашћу. Руварац је доказао, да су то приче и приповетке, да је Црна Гора била турски санџак дуго времена и да су Турци држали у рукама главне трговачке пуТове и Друмове у својим рукама. Изнео је, како су Млечани плаћали Црној Гори, да им помаже у борби против османлијске силе. Ето видите, тако је Руварац бранио истину, рушио лаж. Зато је много страдао, јер су га нападали са свију страна, али је он победио. Руварац Јован (у калуђерству назван Иларијон) рођен је 31. септ. 1832., а умро је 8. (21.) авг. 1905., дакле у 73 години живота. Сахрањен је у манастиру Гргетегу и погреб је био величанствен. Патријарх Бранковић са два владике, силни свештеници мирски и калуђери, многи професори и учени људи, силан свет дошао је да се опрости с Руварцем. Било је много говора, а најлепше је о њему говорио ученик

његов д-р Станоје Станојевић професор у Великој Школи(Српском Свеучилишту)београдској. Какав је био Руварац, доста је да вам кажем ово: Г. 1886. изабран је и потврђен за владику вршачког, али се он тога избора није хтео примити. Он је волео да остане у свом манастиру и да ради на науци, а није хтео да понесе владичанске митре, јер је он знао, какав треба да буде српски владика, а видио је, какво је данашње време, у коме живи и какви су људи. Нека је слава и вечна памет Јовану (Иларијону) Руварцу. Дај Боже, да и у науци и на другим местима будемо имали таких људи, који ће се неустрашиво борити за истину, као што је он то радио.

Пазите Орбн изборници, чујте и сви други, Како изгледа према свему, приближују се избори за сабор, који би могли бити још ове јесени. Власти су се узлетјеле, спрема се на све стране, чине се обећања као и увијек. Дужност је да се спремамо и ми. Сваки је изборнички глас једна снага. Како буде народ радио, онако ће му и бити. Како је данас, то он наЈбоље види, зна и осјећа. Спремајмо се и сами, да нас догађаји не претеку.

Српска повјест. 17. §елика сеоба Срба Сријем и у Угарсцу 1689. године. Већ смо рекли, како је турско царство од смрти цара Душана све већма напредовало. Паде пред њим Србија, Грчка, Бугарска, Босна, па и Угарска иза погибије мађарске на мохачком пољу 1526. године. Иза те битке мохачке скоро сва Угарска пала је у турске руке. Но, није то било доста Турцима. Они су били наумили да прегазе и њемачко царство. Зато су почели ударати на Беч. Већ 1529. године ударили су на Беч, али нијесу успјели. Полазили су на њега још неколико пута, али увијек их је нешто на путу задржало. Тако 1532. год. у граду Кисеку јуначки Србин Никола Јуришић а 1566. у Сигету јуначки Хрват Никола Шубић Зрињски. Послије тога, све до ] 683. год., нијесу Турци полазили на Беч. Те године крену Турци са војском од 250.000 момака на Беч. Водио је ту војску велики везир Кара Мустафа. Турци су сабрали