Srpsko kolo

Год. 111.

СРПСКО коло

Стр. 7.

дару) у вече; долазак у Крагујевац у 9 часова изјутра и одмах продужује пут у Чачак на преноћиште. 11. креће се из Чачка преко Пожеге за Ужице, камо стиже 12. Из Ужица полази 13. за Златибор и истог дана враћа се у Ужице, 14. полази за Бајину Башту и манастир Рачу, гдје ће преноћити. 15. враћа се у Ужице на преноћиште. 16. полази преко Пожеге и Чачка за Горњи Милановац, камо стиже 17., а 18. полази на преноћиште у Тополу, гдје ће се бавити 19., а 20. враћа се у Биоград. Срби У Брчком У Босни оснивају заједно са тамошњим Муслиманима свој српски новчани завод, а за мало средиће Срби Босанци у свима градовима своје привредне послове и установе. Када ова .о Срби Босанци по градовима оснивају своје новчане заводе, онда треба и Срби ратари Босанци да по селима оснивају српске ратарске задруге. ОсвеЋење српске цркве на Косову. У недјељу 10. септембра освећена је ново обновљена српска црква у селу Гуштерици на Косову. Освећење је извршио српски митрополит Нићифор. Скупштина хрватске пучке сељачке странке била је у претпрошлу недјељу и понедјељак у Загребу. Дошло је на њу око 300 сељака. Предсједавао је г. Стјепан Радић, који је са својим братом д-ром Антуном Радићем највише говорио и тумачио сељацима програм странке. Говорило је и неколико хрватских сељака. Али док су браћа Радићи и друге вође говорили тако, да се допадну и да добију сељаке за себе, сељаци су разборитије говорили. Вође хоће да направе расцјеп између сељачког гуњца и капута, па макар га носио и прави народни човјек, само ако није с њима. Сељаци међутијем виде, да они требају народне господе и за то неКе расцјепа. Зато и ми кажемо, да народ не сачињавају ни господа за се, ни сељаци за се, него сви скупа. Права народна господа треба да се нађу скупа са сељачким свијетом. Има неваљале господе као што има и неваљалих сељака, али зло треба умањивати и уклањати, а не смије се дијелити сељачки свијет од своје народне господе.

Српскн Кредитни Завод у Вјеловару за „Српско Коло". Овај српски новчани завод послао је управи нашег листа К 25 за раширење „Српског Кола" међу Србима ратарима, који не могу ни толико саставити, те да иошљу за претплату К 2'40. Овај лијепи примјер бјеловарског српског новчаног завода за сваку је похвалу, који ево и овако хоће да помогне народу. Наших српских новчаних завода има већ свијех преко 100, па би могли и они исто тако помоћи наш лист, те и тако донекле помагати своме народу. Надамо се, да ће они то и учинити, јер њима је то маленкост а нашем листу велика помоћ. Управа „Српског Кола" лијепо захваљује Српском Кредитном Заводу у Бјеловару на његову дару.

За „Српско Коло". Пријатељи Срба ратара и „Српског Кола" настоје да се оно што више рашири по народу нашем, јер знају добро, како је „Српско Коло" потребно сваком Србину ратару. Тако је госп. Јанко Поповић из Ораховице (пошта Дивуша) скупио "У Ораховици и Лотинама 9 претплатника. Пречасни госп. Милан Ј. Димић парох у Плавшинцима послао је управи нашег листа К 3'60 као остатак претплате до краја ове године за својих 11 скупљених претплатника. Госп. Варда из Карловаца у Сријему послао је К 7'80 на скупљену претплату за 13 претплатника на четврт године. Г. Глишо Вучковић из Бобара код Липика послао је даље управи нашој К 4'80 као погодишњу претплату за 4 скупљена претплатника. Пречасни госп. Амвросије Поповић јеромонах у Граберју (пошта Иванић — град) послао је К 3'60 као скупљену претплату за 2 претплатника, па пише, да ће настојати још скупити претплатника „Српском Колу". Иде тамо доста тешко, јер је пређашњи свештеник запустио народ тамошњи, па га је тешко тргнути из дријемежа. Пречасни госп. Михаило Медаковић парох у Јасеновцу послао је даље К 6'60 као скупљену претплату за 5 претплатника. Управа „Српског Кола" захваљује свима овијем пријатељима народног листа на њихову заузимању, молећи и осталу народну господу и пријатеље Срба ратара и народног напретка, да се заузимљу за „Српско Коло" и да га шире међу наш свијет.

Различне вијести. Јован ЖивановиЋ. Овај заслужни Србин био је проф. у срп. вел. гимназији у Карловцима и у срп. богословији карловачкој, а сад је у пензији. Поред свог звања као професор у гимназији бавио се он, а бави се и сад и господарством, привредом а нарочито пчеларством, те је тако рећи не само отац нашега напреднога (рационалнога) пчеларства него и највећи пчелар међу јужним Словенима. Ове године навршило се тридесет година, како он ради на пчеларству, те је учинио, да се оно у нашем народу одомаћило, и да носи лијеп приход пчелару. Колико је волио пчелу и пчеларство а и то, да се у народу одомаћи пчела, која му може донијети лијепе користи, види се из тога што је у Богословији карловачкој бесплатно учио богослове пчеларству и у свом великом дивно уређеном пчелињаку показивао им, како се поступа са пчелом и све остало што спада у пчеларство. Он је још прије 25 година писао како наш народ треба привредно (економски) подизати, јер кад народ привредно подигнемо, неће се онда туђинци међу нас досељавати и од нас земљу нашу откупљивати. Већ прије 25 година писао је он и говорио, да треба да оснивамо српске ратарске („земљорадничке") задруге и подижемо зимске ратарске школе, где би се Срби ратари поучавали, како треба напредно (рацион ално) земљу обрађивати и друге гране привреде.