Srpsko kolo

ВрОЈ 20.

Загреб, 15. (28.) оцтобра 1905.

ГОД. Ш.

Излази два пута иаКЈи _ _ ™ ^ |1ГГТ||| ^ Огласи рачунају се по — у мјесецу — Р1 ШРук || Ш 8 ШГ ШгЧк Н вР% цјеновнику. Акосеви999 Ж 1 Ј 1 1 Н ' ДЈ I 1 § јЈР Ш В П I 1 шћуј^ рачунају 3 се ^еуг11ипу ПШ1У на четрт ГОД. К —"60 Николи^евој улици бр. 8. За друге земље: на ГО- _ _ Писма се шаљу на уреддину 4 круне. Поједи- НАРОДНИ ЛИСТ нТоХ? 0 ®.' ЗД НИ бројеви 10 ПОТ. ~ писи се не враћају. Издаје: Друштво „Српско Коло" (д.-д.) Уређује: Уредништво „Н. Србобрана"

Шта св то ради у нашој држави, Већ је свако и у најзабаченијем сеоцу опазио, да нешто није у реду у нашој држави. Не узимају се нови војници, не отпуштају се ислужени, не угони се државни (не општински намет) порез егзекуцијом. А има још тога из чега се види, да нису чисти рачуни у држави. Ви знате да је наша држава састављена из двије поле. На .једној је страни Аустрија, на другој Угарска (Маџарска), Хрватска и Славонија. Свака пола има неких државних послова, којима сама управља, а има их, којима заједнички управљају. Овако је држава подијељена прије 38 година. Подијелили су је тако Швабе (Нијемци) и Маџари. Други су народи хтјели да се држава друкчије уреди, јер у држави има много других народа: Чеха, Пољака, Срба, Хрвата, Румуна и других, више него Шваба и Маџара заједно. Али је у Шваба онда била у рукама државна власт, па су подијелили господство између себе и Маџара. Други народи противили су се томе и касније, али Маџар и Швабо били су увијексложни, сложнији него сијасет онијех других народа, па су сачували своје господство. Али имаду двије три године, што се Швабо и Маџар почеше свађати. Хоће Маџар да се још већма растави од Швабе, да има мање послова заједничких са Швабом. Само да краљ буде један обадвома, а друго све свак себи. Али Швабо неће. Јер и ако су они подијелили господство, свеједно је Швабина ријеч увијек била преча, Швабо је многобројнији и пуно богатији од Маџара. Особито се завадише због војске. Маџар хоће, да команда у Маџарској буде маџарска, а Швабо хоће да буде свуда команда швапска. Ето отуд свађа и неред у држави. Маџарски сабор, кад видио, да му неће да учине по вољи накострешио се, изврнуо и он ћурак (кожух) па вели: кад не дате да иде свак себи, не дамо ни ми војника, не дамо да се порез државни смије оврхом изгонити, већ ако ко хоће да добровољно даде, нек му је просто. У др-

жавну касу слабо тече новац, војска нема новака, ту нијесу чисти рачуни. Тако ће то трајати, док неко не малакше. Не бојте се, неће ту доћи до крви. Бој ће се водити само законитим оружјем. Неће Маџар крви, јер није сигуран како ће проћи, неће Швабо јер се боји, да би ко са стране ударио, кад би се земља изнутра закрвила. Како да се ми Срби држимо у тој свађи? Ми Срби нијесмо ни Шваби ни Маџару за срце прирасли. Тешко је између њих два бирати. Зато ту не може бити говора о неквој љубави, већ само о рачуну. Ми држимо, да је боље имати посла са самим Маџаром. Маџари у Маџарској нијесу сами. Има тамо од сваке стотине душа само око 45 Маџара, а остало су Румуни, Словаци, Швабе, Срби, Хрвати, Русини. Догод је Маџар у савезу са 10 милијуна Шваба у Аустрији, он може лако излазити на крај с овим немаџарским народима. Али кад он изгуби помоћ аустријску, кад се завади са Швабом, онда ће се он сам морати разрачунавати с оним народима, а уз то смо му ми (Хрватска и Славонија) на врату. Видјеће он да 45 не могу лако господарити са 55 (а кад се ми прирачунамо са преко 65) без туђе помоћи. Видјеће то па ће морати и нагодити се с немаџарским народима, а још прије с нама. С тога мислимо да је боље, нека се Швабо и Маџар раставе, јер ће нам бити лакше бочити се са еамим Маџаром. Зато и сви немаџарски народи држе скупштине у Маџарској (Срби, Румуни, Словаци) и закључују, да се треба раставити од Швабе, али зато траже од Маџара, да поштују њихова права. Срби су држали такве скупштине у Карлову, Паланци, Бечкереку, Новом Саду. Нашу би помоћ рад и Швабо и Маџар. Али ми знамо како смо 1848. године за Јелачића помогли Шваби, па шта смо добили? Швабо се нагодио с Маџаром, а нас јадне оставио да се разрачунавамо с Маџаром, који нас богме није волио, што смо под Јелачићем помогли Шваби. Тако би било и сад; кад би Маџар видио, да ћемо у помоћ Шваби, он би се препао, по-

Чувајте и остављајте сваки број овога листа,

јер ће вам требати и послије, да га чнтат#^