Srpsko kolo

Год. IV.

СРПСКО коло

Стр. 7.

тило, доста је казати, да се празновало 4 дана лрије Богојављења, и 8 послије. Саставили се то с Божићем, оде готово двије трећине мјесеца. 14. јан. Св. Сава, најмлађи син великод жупана Стевана Немање, родио се по свој прилици 1169. године. Кад му је било 17 година, добио је малу област, да њоме управља, али он наскоро после тога побегне у Св. Гору (по свој прилици 1186. године). Године 1196. захвали велики жупан Стеван Немања на престолу и покалуђери се. Идуће године оде у Св. Гору к сину Сави. Намисли да сазида манастир Хиландар (у српским пјесмама Вилиндар), па пошаље Саву у Цариград, да тражи допуштење. Пошто једобио, сазидају ман. Хиландар, у коме Стеван Немања и умре (слави га црква 13. фебруара). Наскоро после тога произведен је Сава за архимандрита у Солуну. Кад су крсташи 1204. г. освојили Цариград, наступили су у свима деловима грчко-вкзантијске царевине борбе и немири и свуда је завладала несигурност. Стога Сава узме тело очево и пренесе га у Србију (1207. године). Сава, је остао у Србији око 8 година. Живео је у Студеници, али се много бавио државним пословима. Нзегова државничка мудрост отклонила је за тих 8 година многе неприлике од српске државе. Кад се брат његов Стеван оженио из Млетака и почео нагињати Западу и католицизму, Сави то беше противно и оде натраг у Св. Гору. Стевана венча после одласка Савина папски изасланик краљевском круном. Сави то беше противно и оде натраг у Св. Гору. Сава 1 _ 19. г. оде у Никеју, где му грчко-византијски цар и патријарх признаду независност српске цркве и њега поставе за првог српског архиепископа. Из Никеје се вратио у Србију и радио је онде све до своје смрти неуморно на уређењу српске цркве. После смрти Стеванове венчао је на престо сина његова Радослава, а кад је овај збачен с престола, и његова млађег брата Владислава. После тога захвалио је на архиепископском престолу и отпутовао по други пут у Палестину. (Први је пут путовао за живота Стеванова). При повратку из Св. Земље удари на Бугарску и дође у Трново, где и умре 14. јануара 1235. Тело му је пренесено у Србију 1237. и сахрањено у манастиру Милешеви. Одатле је по заповести Синан-пашиној донесено на Врачар код Београда и спаљено 27. априла 1594. године. Св. Саву слави сав српски народ као првог учитеља и просветитеља. За то је и немила успомена његова српским душманима. Један нуковник у бившој Војној Крајини, забранио је био официрима учествовати у прослављању Св. Саве, јер је, вели он у заповести, Св. Сава био „политички сумњив човек". А колико се писало и борило у новимама, док је влада у Загребу допустила, да се Св. Сава слави у школама, где има српске деце. Збриши и уништи прошлост једноме народу, па ћеш му уништити и будућност. Тако мисле и српски душмани. Баш за то не сме то народ српски допустити.

18. јан. Св. владика Максим. Био је старији син Св. Стевана Слепог, деспота српског, и св. мајке Анђелине. После матере дође он на де^потско достојанство, али га се набрзо одрече и преда млађем брату Јовану, а он прими монашки чин и своје крштено име Ђорђе промени у калуђерско Максим. На позив влашкога војводе Радула оде у ТргОвиште, у Влашку, и постане митрополит. После Радулове смрти оде око 1509. у Срем, измоли од својих пријатеља Марка и Стефана Јакшића место Крушедол и у њему сагради манастир. Умро је 18. јан. 1516. године.

0 календару. Шта је ксшендар. Календар је врло позната књига, можда од свију најпознатија, јер ће се наћи мало кућа у којој нема календара. Тешко да има човека који не би знао да се у календар гледа: када пада који празник или светац, кад су покладе и задушнице. То је најглавније зашто људи и купују календар, али осим тога има у њему још пуно других ствари, на пр. може се видети кад се којега дана рађа сунце и месец, када ли залазе, кад ће бити мена месеца, помрачење, а многи би желели да дознају из календара и какво ће време бити. Па има у календару још што-шта што преко године треба да знају: црквени људи, чиновници, трговци, занатлије, ратари. Ми смо се сад већ тако научили на ту књигу, да се не бисмо разазнали у времену без ње, јер нас она води из дана у дан кроз целу годину. Али како ми сад пако дођемо до календара, не би човек рекао, колико је времена требало, да се та књига састави и да се удеси овако згодно, као што је сад. Сви знају шта је календар, али како је он постао, како се прави, и зашто је у њему све тако како је, то ће ретко ко знати. О времену. Календар нас, дакле, води из дана у дан кроз целу годину и тако нам помаже да се разазнамо у времену које непрестано одмиче, пролази. Ми смо у том бескрајном времену, које се чисто не да ухватити, ипак нашли нешто постојано. Сви знамо, да ноћ смењује дан а дан оиет ноћ. Од памтивека није друкчије! А због чега тако бива, и то зна свако: узрок је излазак и залазак сунца. Сад хајдемо даље. Свако је опазио да и ход месечев бива по неком правилу. Месец се прво види као танак срп, сваке друге ноћи је срп све шири док не постане пун као лепиња, па онда иде на мањак док не постане опет срп и најзад га сасвим нестане. После неколико дана се опет цојави као срп, па опет почне све изнова. Биће свако опазио да занављање месечево бива у једнаким размацима времена. Сад још нешто. Кад нас о св. Јовану завеје мећава и удари студен да све камен пуца, ми ипак добро знамо, да то неће заувек тако остати, него да ће се снег, ма како дебео био, отопити и да ће зима проћи. Тако и буде. Око три Јерарха осећамо