Srpsko kolo

Стр. 6.

СРПСКО коло

Год. IV.

слобођеним крајевима ерпских земаља јављају борци и устаници, тако-зване комите, који притичу у помоћ и бране нашу тамошњу браћу од душманских насртаја, бугарских, турских и арнаутских и тиме храбре, одржавају и чувају- нашу заробљену браћу да се не побугаре и потурче, већ да се и даље одрже као Срби са својим народним именом, језиком, вером и обичајима, док најзад и њима не сване дан ослобођења и уједињења са нама. Србин може много да трпи, али кад јади и зулуми преврше меру, кад му се насрне на његово народно име, прошлост и понос и кад му стану убијати и највиђеније људе, свештенике и учитеље, — онда и Србину прекипе и он се почне лаћати оружја да враћа мило за драго и да се свети својим душманима. Из свих крајева српских полетише сиви соколи и ђетићи у постојбину Душана и Марка, Југ-Богдана и других славних наших предака, да се браћи својој у невољи и помоћи нађу и јуначку крв своју пролију за њино ослобођење. Поред толиких досадањих јуначких жртава и хероја који падоше и крв своју пролише за ослобођење своје заробљене браће као што су: пок. Брана, Др. Протић, Бацета, Лаз. Кујунџић, Чича Павле, Ђ. Цветковић и други, ево и нових двадесет и шест славних и јуначких витезова који 25. Јануара ове год. славно изгинуше у борби с турском војском, заменив своје јуначке главе са 150 турских глава. Те нове жртве, ти нови српски тићи Обилићи и витези Синђелићи, који напустише своју кућу, старе родитеље, браћу и сестре, жене и децу, једном речју, све своје миле и драге, па као добровољци — комите из чистог одушевљења полетеше да се бију за слободу потлачене и заробљене брађе своје да тамо и јуначке кости своје оставе, — то су ови родољуби: ,Љуба Атанацковић (јединац у оца и мајке), Риста Поповић, Тодор Призренац, Јордан Јовановић из Прилепа, Јордан Тончевић, Риста Поречанац, Ђорђе и ИлиЈа браћа Недељковићи, Илија Наумовић, Цветко Васић, Вељко Вукајловић, Коста Спасић, Илија и Петар Церовићи (Црногорци). Помињући овде њихова славна имена, молимо се Богу за покој њине душе и узвикнимо им: Слава вам и хвала српски витезови, нови српски Обилићи и Синђелићи! Вечан вам и светао био помен у Српству и лака вам српска земља за коју сте крв своју пролили! Ваша ће деца светлити као јарко сунце међу потомством, које ће вас ако Бог дау скоро осветити! На вашим гробовима нићи ће ако Бог да у скоро цвеће слободе заробљеној браћиу Старој Србији и Македонији! Владета. „Подринске Новине". Ове новине излазе у Србији.

Не идите за сад у Америку. Опомињемо Србе тежаке најозбиљније, да ни за живу главу не иду за неко вријеме у Америку. У Америци је отпочео големи штрајк угљенокопа. Преко по милијуна радника, који копају угаљ штрајкују, то јест оставили су посао, јер су тражили већу плаћу и краће вријеме рада, а нису добили. Сви су угљеници затворени. Ако штрајк потраје дуже времена (а хоће, јер су радници приштедили 60 милијуна круна да се исхране, док су без посла) престаће радити многе фабрике, јер ће им нестати угља. Радници у многим фабрикама изгубиће посао. Неће бити посла ни за оне, који су тамо, а камо ли за нове придошлице.

Шта се збива у нас и у свијету. У Угарској никако да се уведе законско и мирно стање. Они из Беча не попуштају, а ни Мађари неће да попусте. Друкчије се помало укидају слобода штампе и састајања. Нови сабор неће бити сазван у законом одређеном року, јер они из Беча знаду, да би Мађари у сабор изабрали још жешће људе; нису они кукавице и маме као ми. Енглески ираљ Едуард путује по Француској, Шпањолској и Средоземном Мору. На том свом путу свратиће се и у Бар, приморски град Црне Горе, гдје ће га дочекати кнез црногорски Никола Петровић-Његуш. Срби Црногорци спремају се, да ваљано дочекају великог госта. Избори у Русији. У Русији ће скоро бити избори за први руски сабор (зове се руски: дума). 22. марта издао је цар закон о том, како се имаду обавити избори. У том закону има лијепих уредаба, које би и нама биле потребне као гладну кора круха (хљеба). Између осталог наређује закон, да се онај, који изборнике части, мити или им обећава што, да гласују за њега или кога другог, има казнити затвором од 2—8 мјесеци. Исто тако и онај који прими част и мито. Чиновник који пријети изборнику, ако гласа и тим га спријечи у вршењу права изборног губи службу и казни се затвором од 4—8 мјесеци. Чиновник који спречава одржавање изборних састанака злоупотребом своје власти казни се отпустом из службе и затвором од годину и по до двије године. Осим ових одредаба има и других овако добрих. Свагдје свањива, само је још код нас мрак. Осуђен новинар. У Загребу је осуђен ових дана г. Већеслав Вилдер, одговорни уредник хрватског честитог листа „Покрет". Осуђен је због неких чланака што су у листу били заплијењени, на 6 мјесеци тешке тамнице, а лист „Покрет" осуђен је на 2000 К глобе.